NI VANI VIŠE NE CVJETAJU RUŽE! Marko iz Beča: Posla nema, kriminal raste, ološi i majku prodaju za 10 eura

Prošla su ona “srećna” vremena kada su se gastarbajteri vraćali iz Austrije, Njemačke i Švajcarske punih džepova, gradili kuće i dičili se rentiranim limuzinama. Sad bi svako da ide “preko”, pošto-poto, guraju se po autobusima i lou kost avionima, broje pečate u pasošu i traže način da po svaku cijenu ostanu tamo gdje su se namjerili, makar i sa lažnim papirima, bez osiguranja i bilo kakvih prava, strepeći od inspekcije i policije.

Nakon što nam se javila djevojka koja je “pala” u Beču tako što je koristila lažnu slovenačku ličnu kartu, počele su da pristižu nimalo bajne priče o životu “preko grane”. Ljudi su bacali drvlje i kamenje na sunarodnike koji, kako kažu, mogu samo da vam odmognu ako od njih zatražite pomoć.

A kako izgleda Beč danas, kada se naši ljudi mogu sresti maltene u svakoj ulici, ispričao nam je čitalac Marko, koji je u ovom gradu već dvije decenije.

Borba sa Sirijcima, Avganistancima, Čečenima… i drugim migrantima na crnom tržištu rada, falsifikovanje pasoša, pozajmice, smicalice, laži i obećanja. Skupe sobe, ucjene i prevare, odavanje kocki i kriminalu, pa deportacije, privođenja, saslušanja. Tako danas izgleda svijet pridošlica bez papira EU u obećanom Beču.

– Ovdje je postalo normalno prevariti čovjeka, još se ljudi hvale time. Ja ne mogu da vjerujem da postoje takvi prevaranti i takvi ološi, prevarili bi i rođenu majku za 10 evra. Grad Beč uopšte više nije siguran za život, mali je broj ljudi koji su normalni i pošteni, ne znam stvarno kuda više ovo vodi – požalio nam se stari gastarbajter Marko.

Kaže, sve je počelo kada su ukinute vize.

– U početku mi je bilo drago, jer će mi dolaziti drugovi i rodbina, ali ubrzo sam vidio da to ide u pogrešnom smjeru. “Milioni” ljudi su došli ovdje, ne biraju sredstva da bi se dokopali nekih viza, uzimaju se bugarski, mađarski, rumunski, slovenački pasoši, lične karte koje su uglavnom sumnjive, kriminal je u porastu, kad ne mogu da nađu posao onda “Ajde da krademo, il’ šta već”. Dobijaju se zabrane, pa onda naše ljude deportuju, pa odu kući, promijene prezime i ime i onda ponovo se vrate ovdje… – priča Marko.

A kada ste obespravljeni, pristajete na sve, pa čak i ucjene, u nadi da ćete nešto postići.

– Cijene kirije i stanova su naglo skočile, sobe se izdaju i za 300-350 evra, a ne liče ni na šta, uzmu se neke provizije i 3 kirije unaprijed i te pare poslije se nikad više ne vide… Do posla je veoma teško doći, jer naši novokompovani gastarbajteri nemaju pravo na rad, prije će gazde zaposliti Bugare, Rumune ili Mađare, jer oni su legalni – dodaje Marko.

(dijaspora.news/Mateja Beljan – [email protected])