10.000 GRAĐANA MOŽE DA TUŽI DRŽAVU: Ako vam je objavljeno ime dok ste bili u samoizolaciji, imate pravo da TRAŽITE ODŠTETU

Svi građani koji su se našli na spisku lica u samoizolaciji, a koji je Vlada neustavno i nezakoniti javno objavila, što je utvrdio i Ustavni sud, imaju pravo da tuže državu i traže naknadu štete, koja bi bila određena u sudskom postupku, ocjenjuju advokati sagovornici „Dana“.

Pomoćnik direktora Uprave za inspekcijske poslove Višnja Orban početkom maja je, u intervjuu za „Dan“, kazala da su od 15. marta do 24. aprila izdali 8.221 rješenje o samoizolaciji i 1.795 rješenja o stavljanju lica u karantin, što čini 10.016 lica. Takođe, početkom maja sa sajta Vlade nestaoje i nezakonito objavljeni spisak, ali advokati ukazuju da takva nesmotrenost može koštati državni budžet. Ustavni sud je krajem jula ukinuo odluku Nacionalnog koordinacionog tijela (NKT) za zarazne bolesti o objavljivanju imena lica u samoizolaciji od 21. marta ove godine, utvrdivši da je ona suprotna Ustavu Crne Gore, Zakonu o zaštiti ličnih podataka, Evropskoj i Konvenciji Savjeta Evrope.

Advokat Dalibor Tomović ističe za „Dan“ da je odluka Ustavnog suda za poštovanje, ali smatra da je reakcija te institucije trebalo da bude brža u vezi sa odlukom NKT-a, posebno zbog činjenice da su lični podaci lica javno objavljeni (imena i adrese) zajedno sa posebnim ličnim podacima (zdravstveno stanje).

– Takvo masovno objavljivanje ličnih i posebnih ličnih podataka svakako je moralo biti predmet hitnog interesovanja Ustavnog suda, kako bi se na vrijeme preduprijedilo kršenje ljudskih prava. Iako je situacija sa pandemijom virusa korona bila izazov za naše društvo, NKT nije smio da postupa suprotno Zakonu o zbirkama podataka u oblasti zdravstva i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Za lica čija su imena objavljena bez njihove saglasnosti, stvorena je pretpostavka za njihovu stigmatizaciju, zbog čega imaju pravo na naknadu štete u skladu sa zakonom – ističe Tomović.

Advokat Vesko Radulović takođe ističe da građani imaju pravo na tužbu, ali da je upitno koliki iznos nadoknade štete materijalne ili nematerijalne mogu tražiti. On navodi da štetu treba da utvrde sudski vještaci, jer su objavljeni podaci koji su inače pod posebnom zaštitom.

– Nije mi poznato da je bilo sličnih slučajeva u praksi koji bi govorili o tome kakva bi odluka suda mogla da bude – navodi Radulović, koji podsjeća da su zaposleni u MANS-u tužili državu zbog nezakonitog nadzora internet adrese i dobili nadoknadu štete od 500 eura, ali je u pitanju bilo više radnji i u produženom trajanju koje su narušile privatnost zaposlenih.

Advokat Mirjana Pajković kaže da kao savjesni građani podržavamo mehanizme kontrole u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti i zaštite zdravlja građana, ali ti mehanizmi moraju biti utvrđeni sa velikim senzibilitetom i bez povrede drugih osnovnih ljudskih prava. Ona je istakla da uzimajući u obzir odluku Ustavnog suda, lica koja su dobila rješenje o samoizolaciji, a čija su imena javno objavljana sa matičnim brojem i adresom stanovanje imaju pravo na pokretanje sudskog postupka radi naknade nematerijalne šteta, a izuzetno i radi naknade materijalne štete.

– Prevenstveno jer su ova lica trpjela duševne bolove i patnje, bila izložena poruzi i osudi šire javnosti, stigmi, njihovo mentalno zdravlje bilo narušeno isključenjem iz zajednice i čak bila u strahu od eventualnog napada ili trpjela neki vid nasilja. Takođe, ukoliko bi postojao dokaz da je ovakvim objavljavanjem izmakla određena dobit, primjera radi da je došlo do raskidanja određenog ugovora ili prekida poslovne saradnje ili nerealizovanje određenog ugovorenog posla postoji opravdanost pokretanja sudskog postupka i radi naknade materijalne štete – navodi Pajković, dodajući da svaka preporuka, pravilnik, uredba, podzakonski akt koji se donosi u vezi s određenim zakonom prvenstveno mora biti usaglašen sa tim zakonom, ali i ostalim važećim zakonskim propisima, ustavom i obavezujućim međunarodnim zakonima i praksom, što je u ovom slučaju prekršeno.

Atak na pravo na privatnost i psihički integritet
Advokat Marica Babović kaže da pošto je Ustavni sud donio odluku da je objavljivanjem spiska građana u samoizolaciji NKT postupio suprotno Ustavu, zakonima i međunarodnnim konvencijama, stekli su se uslovi da lica sa naznačenog spiska eventualno potraže sudsku zaštitu podnoseći tužbu za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti i njihovog psihičkog integriteta.

– NKT je postupajući na ovaj način, prekršio osnovno ljudsko pravo – pravo na privatnost objavljivanjem podataka o ličnosti koje je zagarantovano Ustavom, zakonima Crne Gore i međunarodnim konvecijama – navodi ona.

Dan

loading...
Tagovi

Slične Objave

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Back to top button
Close
Close