MAROVIĆ UŽIVO: Milo me zvao posle 5 mjeseci u pritvoru i rekao da nije ništa znao

Bivši visoki državni funkcioner i funkcioner DPS-a Svetozar Marović upravo govori uživo na Instagram profilu Duška Kneževića.

Marović je rekao da je želio da se pojavi iako je u teškom psihofizičkom stanju.

Naveo je da je kasno shvatio da je odluka pala da on bude crnogorski Ivo Sanader.

Rekao je da će “neke stvari” umrijeti s njim.

Kaže da kada je to shvatio, da je onda shvatio da mora da bude kriv i da je to najbolje za Crnu Goru.

Marović tvrdi da se radilo o životnom izboru kojim bi spasio porodicu ili išao u dalja iskušenja.

On navodi da politički predstavnici DPS koriste njega kao simbol kriminala i da to vezuju za DPS.

Rekao je da je svojevremeno odbio da bude lider DPS-a.

Politika je bitka za moć, i to zna biti izazovna i navaletna pokretačka snaga da se zaboravi na moral i to treba naučiti iz mog primjera, rekao je.

Kazao je da ne može da zamisli da ono što se desio njemu, 2015. kada su hapšena njegova djeca, brat.

“Milo je bio jedini na svadbi mog sina iz DPS-a, on je imao takav status i onda se sve ovo desi. Uhapšen am pošto smo zajedno pili kafu u Daliji u Podgorici, i pomenuli da bi e mogla očekviati krivična prijava protiv mene, ali nije bilo riječi o hapšenju. Kada sam izašao iz pritvora posle 5 mjeseci vidjeli smo se i rekao mi je da on nije ništa o tome znao”, ispirčao je Marović.

Rekao je da je teško pvojerovati da se nešto desi u Crnoj Gori bez njegovog znanja.

Rekao je da je njegovo hapšenje bilo prije svega političko.

Kazao je i da je u tom periodu kada se stvarala atmosfera za ulazak u NATO, on je precipiran kao predstavnik ruskog kapitala, ali da je tada trebala “jedna istočnjačko pravoslavna žrtva”.

On je kazao da je pitao zašto se pola miliona kvadrata u Grblju prodalo Deripaski za 10 eura kada je Deripaska tada plaćao cijenu od 300 eura.

“Ja samtram da am bio žrtva, crna ovca u DPS-u, neko ko sklad čiste moralne partije, narušava svojim porocima. Bilo je doista van sumnje, čitava situacija sa mojim hapšenjem, ja nisam znao pola ljudi iz te kriminalne grupe.. ali to je bila politička stvar, a ne pravna. Moja kompletna porodica je dovedena do fizičkog opstanka”, kazao je.

On je rekao da je Đukanovića smtrao prijateljem.

“Priznao sam jer sam želio da pomognem porodici, da zaustavim procee protiv njih. Ta kriminana grupa je bila toliko ozbiljna da je planove pravila u kafiću, i svako ko je bio u blizini mogao je biti označen. Važno je u politici znati da oni koji su vam najbliži, jer mene je Đukanović čak i materijalno pomagao, ali se zapitate gdje su vam prijatelji kada vam treba?”, kazao je Marović.

Marović je rekao da se smijao na pekulacije da su Svetozar i Milo u latentnom konflikutu.

“Onaj ko je mogao pomisliti da bude Milu alternativa, taj je automatski kriv. Ali ja to nisam ni želi. Očigledno je postojalo nepovjerenje prema meni, u svakom slučaju se nastojala minimizirati, naročito od referenduma, moja uloga. Već 2010. se pokreće krivični postupak prema mom bratu, a na pitanje zašto pokušavo sam da nadjem odgovore. Prvi jer sam najdugoročniji svjedok Milu Đukanoviću, a takvog svjedoka treba kompromitovati”, kazoa je.

On je, kaže, bio sklon pomirenju.

“Želio sam da se pomiri Crna Gora, da se ne trđi na bratskim sukobima, da oko ključnog pitanja imamo saglanost. Tražio sam razumijevanje za drugoga. Bio sam sve manje potreban svjedok raznih faza uvećanja moći

Kazao je da je mitropolit Amfilohije došao prvi dan poslije njegovog hapšenja i donio mu knjige koje su mu mnogo pomogle.

“U jednom trenutnku se u mojoj ćeliji pojavila porodica osa na koje sam smrtno alerigičan. Kad sam izašao iz pritvora čuo sam da je moja porodica dodatno trpjela traume. supruga mi je jednog petka došla u posjetu, i neko je zvao da je pita da li ona zna da sam ja izvršio samoubistvo”, ispričao je Marović i dodao da nije zna mnoge stvari koje je njegova porodica trpjela.

Kazao je da je mnogo puta želio da se pokaje, a da to želi i ovim razgovorom, i da se pomoli kako za one koji su ga podržali, tako i za one druge.

Priznanjem se, kako kaže, ne utvrdjuje istina. Priznanje je, kaže bilo, jer je trebalo biti “završeno” da Svetozar bude domaći Sanader.

Kazao je da je priznao ono što je traženo, i da bi priznao bilo šta, samo da pokuša da pomogne svojoj porodici i prijateljima koji su mogli snositi neke posljedice.

Dodao je i da se stidi tog priznanja.

Marovićje rekao da osjeća grižu savjesti zbog odnosa prema Momiru Bulatoviću, koji je krstio njegovog sina, dok je Marović krstio njegovo starije dijete.

Kazao je da je njegova porodica imala potebu da ode na sahranu ocu Momiru Bulatoviću, koji je, kako kaže, poručio članovima DPS-a, da ne želi da dolaze. To je bilo vrijeme nakon raskola DPS-a.