VLAHOVIĆ odgovorio BEĆKOVIĆU: Pjesma o pesmi povodom prvog neprijatnog desetljeća – O, žalosti!
ČOVEK KOJI NIJE POSTOJAO – Matija Bećković
Čovek koji nije postojao
Sebe je izmišljao
Izmislio je da je ono
Što nije bio
A bio je ono
Što nije hteo
Sve što je voleo
Izmislio je da mrzi
Sve što je mrzeo
Izmislio je da voli
Čekao je da mu kažu
Koga da mrzi
A koga da voli
I tako nije ni voleo
Ni mrzeo
Ličio je na čoveka
A nije bio čovek
Bez svetla u očima
Mučio je istinu
Da na sve pristane
Ne bi li postao
Neko drugi
O kome nije ništa znao
Izmišljao je da su mu sve
Oni koji mu nisu ništa
Vezan za ono što je bio
Čeznuo je da bude ono što nije
I postao sve drugo
Sem ono što jeste
Nije znao da ne postoji
Dok misliš na njega
Odnekud izroni
Čim prestaneš
On nestane
Kad ga zaboraviš
Neće ga biti
Niti ga je kad bilo
Nije bio predviđen da postoji
ODGOVOR VLAHOVIĆA:
Pjesma o pesmi povodom prvog
neprijatnog desetljeća
O, žalosti!
“Ja jedno mislim
drugo govorim
A treće radim”
(Moj Komnene!)
Velika je to muka
Za čoeka koji više nije čovjek
No je J odavno ispuštio
NEGDE uzgred
Nego se diči ispraznim
Pjesmaricama
Da ćemo se ćerati
No nemaš koga više napućikati
Na svoje
O obljetnicama trubiš
Vrlo uzaludno
No kad izadješ iz rupe u koju se ne ulazi
I opereš to sa sebe te smrdi
I zaudara nadaleko
Kazniće te ti što su te odmalena
plaćali
za ovo te si rekao o sebi
Misleći drugo, naravno
A pišući treće, to znamo
Ne priznaju ti da si njihov
Niti će
A to je baš nezgodno
Jel'te
Kad budeš umirao
A to je prirodno neizbježno
Nothing personal,
reči i na ruskom, ne strecaj
Nadživjeće te i tvoj narod
Ne briži
Ali i tvoja sramota
Izdajnika
Jado.
