“ČULI SU SE PUCNJI, A ONDA SU POLETJELE KAMENICE” Ispovest Srba koji su danas napadnuti na Kosovu
Kada se grupa srpskih hodočasnika, njih oko 200, uputila danas na ruševine manastira Studenica Hvostanska, na Kosovu i Metohiji, nisu ni sanjali da će proživjeti pravi pakao.
Još dok je molitvu držao otac Nebojša, u okolnim šumarcima su se čuli pucnji, a vidjeli skriveni ljudi u žbunju.
– Kada smo sišli sa brda i došli do autobusa sačekao nas je potpuno haos. Albanski ekstremisti su napravili barikadu sa traktorom, prikolicom i gumama. Počeli su da bacaju kamenje na nas i brzo smo svi utrčali u autobuse. Bili smo preplašeni, ali sabrani. Molili smo se naglas, neke žene su polegale dolje na pod autobusa, dok su stariji muškarci zaštitili mlade, tako što su sjeli do prozora. Stavili smo rančeve na prozore, a nakon sat vremena su stigle dodatne policijske snage Kosova, sedam-osam vozila i u cijeloj toj situaciji su se poneli vrlo nespretno, trčali su užurbano unaokolo očito ne znajući šta rade. Tek kada su ekstremisti razbili jedan prozor shvatili su koliko je opasna situacija. Tada su rulju satjerali u jednu ulicu, rasklonili barikade i autobusi su mogli da krenu – priča jedna od djevojaka koja je napadnuta.
Tu, međutim, nije bio kraj incidentima.
– Dok su autobusi izlazili iz sela, Albanci su trčali oko nas sa kamenicama i polupali nam pet prozora. Kasnije je policija zaustavila autobuse i napravila fotografije i izveštaj svega što se desilo – dodala je ona.
Ipak, i pored incidenta, mnogi su bili zadovoljni zbog posete Kosovu.
– Poslednji put sam bio u selu Istok prije pedeset godina, tada je vršena rekonstrukcija manastira koji je iz šestog vijeka. Iako je i tada Istok bio naseljen Albancima, nije nas niko plašio, napadao. Rođen sam u susjednom selu Vrelo. Ono je bilo mješovito, a Studenica samo albanska. Međutim, tada smo Albance doživljavali kao komšije. Pet decenija nisam bio u tim krajevima, i ovaj napad ne predstavlja ništa u poredenju koliko je sretno moje srce što sam bio ponovo na tom svetom tlu – istakao je B. P. (70).
Blic
