Za odbranu 2035. preko 460 miliona eura? Kako će nova odluka NATO-a o izdvajanju za vojni budžet uticati na Crnu Goru

Ako Crna Gora 2035. godine bude izdvajala pet odsto bruto domaćeg proizovoda (BDP) za odbranu, kako nalaže nova odluka NATO-a, ta suma bi te godine mogla premašiti 460 miliona eura.

Prema podacima iz ovogodišnjeg budžeta Crne Gore, BDP je projektovan na 7,96 milijardi eura, dok se, po informacijama iz Prostornog plana do 2040. godine, očekuje da BDP 2040. iznosi 10 milijardi eura. Koristeći model eksponencijalnog rasta, to bi značilo da bi BDP 2035. mogao biti 9,23 milijarde eura, a pet odsto izdvajanja za odbranu iznosilo bi 461,5 miliona eura.

Iz Ministarstva odbrane “Vijestima” su početkom juna saopštili da je planirani vojni budžet za ovu godinu 161,42 miliona eura, što bi značilo da bi on 2035. mogao biti uvećan za skoro tri puta, odnosno za preko 300 miliona eura.

Na ovonedjeljnom samitu NATO-a u Hagu, postignut je dogovor da će članice tog vojno-političkog saveza do 2035. povećati izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a, dva i po puta više od dosadašnje “kvote” od dva odsto. Predviđeno je da se 3,5 odsto usmjeri na direktne vojne troškove, a 1,5 odsto na “šire izdatke za bezbjednost”.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp, koji je godinama od članica Alijanse tražio povećanje odbrambenih izdvajanja, novu odluku je nazvao “velikom pobjedom za Evropu i zapadnu civilizaciju”, a šef države Jakov Milatović rekao je da je u Hagu donesena “istorijska odluka… od presudne važnosti za jačanje odbrambenih kapaciteta svih saveznika”.

Dodao je da je na taj način poslata “snažna poruka jedinstva i zajedništva”, te da je Crna Gora kredibilna članica Sjevernoatlantskog saveza.

Ozbiljan izazov

Geopolitički i bezbjednosni konsultant Nikola Lunić kazao je “Vijestima” da će novi NATO standard zahtijevati fiskalne reforme u Crnoj Gori “koje će imati za osnovu povećanje poreza ili smanjenje izdataka u drugim sektorima”.

Naveo je da će se politička elita u Podgorici u narednom periodu suočiti sa “neophodnošću pažljive analize troškova, dugoročnog planiranja i visokog nivoa finansijske odgovornosti”, jer u protivnom, upozorava on, lako može doći do preopterećenja budžeta i smanjenja kvaliteta života građana.

“Na NATO samitu u Hagu donesena je odluka o povećanju izdvajanja za odbranu sa preciznom podjelom: 3,5 odsto za osnovne vojne potrebe i 1,5 odsto za ‘šire bezbjednosne izdatke’. U kontekstu Crne Gore, ovo predstavlja ozbiljan izazov s obzirom na trenutne ekonomske kapacitete i postojeću infrastrukturu”, rekao je Lunić.

Ocijenio je da bi za ispunjavanje te “kvote” bilo potrebno restrukturirati budžet, povećati dug ili smanjiti ulaganja u druge sektore, poput zdravstva ili obrazovanja.

Jačati PVO i pomorske sposobnosti

Upitan na šta bi se moglo trošiti 3,5 odsto BDP-a predviđenih za vojna izdvajanja, Lunić je odgovorio da bi to podrazumijevalo nabavku konvencionalnog naoružanja i vojne opreme (tenkovi, artiljerija, patrolni brodovi), održavanje i modernizaciju vojnih baza, obuku vojnog osoblja i njihove plate, kao i za učešće u multinacionalnim operacijama.

Ukazuje da Crna Gora mora imati prioritet kada su u pitanju sposobnosti protivvazdušne odbrane (PVO) nabavkom sistema PVO i bespilotnih letjelica, te jačanje pomorske sposobnosti i kopnene snage nabavkom modularnih platformi i modernih komunikacionih sistema.

“Nedavna nabavka francuskih patrolnih brodova klase OPV 60 iako korisna za osnovne bezbjednosne zadatke u mirnodopskim uslovima, ne odgovara u potpunosti savremenoj NATO percepciji novih bezbjednosnih izazova. Brodovi predstavljaju neborbene platforme niskog dometa i male autonomije koji neće doprinijeti sposobnostima kolektivne odbrane, ni interoperabilnosti sa većim NATO flotama”, ocjenuje sagovornik.

Lunić konstatuje da su Alijansi potrebne pomorske snage za odvraćanje koje su sposobne za “protivpodmorničku borbu i elektronsko ratovanje”, a uz visoki nivo interoperabilnosti.

Poručuje da bi se Crna Gora u narednom periodu mogla fokusirati na sisteme za elektronsko izviđanje i sajber odbranu koji bi, tvrdi on, bili ključni za odbranu od savremenih hibridnih prijetnji.

Modernizacija, sajber odbrana, obuke civila…

Iz NATO-a je saopšteno da će države članice godišnje izdvajati do 1,5 odsto BDP-a kako bi, između ostalog, zaštitili kritičnu infrastrukturu, odbranili mreže, osigurali civilnu spremnost i otpornost, oslobodili inovacije i ojačali odbrambenu industrijsku bazu.

Lunić ističe da je izdvajanje 1,5 odsto BDP-a za aktivnosti koje nisu “direktno borbena obuka ili naoružanje” od ključnog značaja za operativnu spremnost i otpornost.

“To podrazumijeva modernizaciju infrastrukture (npr., puteva za tešku vojnu tehniku ili luka za brzo snabdijevanje), podizanje sposobnosti sajber odbrane i zaštite mreža, jačanje civilne otpornosti i sistema hitne reakcije u vanrednim situacijama, kao i podršku odbrambenoj industriji i inovacijama”, rekao je on.

Navodi da bi Crna Gora, u skladu sa njenim interesima, tih 1,5 odsto BDP-a mogla potrošiti na više različitih načina.

“U okviru infrastrukturne zaštite, mogla bi se unaprijediti zaštita luka i aerodroma od sabotaža ili elektroenergetski sistem. Jačanje sajber odbrane bi, na primjer, podrazumijevalo intenzivniju obuku eksperata za zaštitu podataka ili izgradnju nacionalnog CIRT centra”, dodaje Lunić.

Kazao je da bi se kroz razvoj sistema ranog upozorenja, edukaciju građana i čestih vježbi moglo osnažiti civilno društvo za reakciju u vanrednim situacijama.

“Na kraju, ne treba potcijeniti ni doprinos inovacijama i razvoju odbrambene industrije kroz stimulisanje istraživanja u oblasti bezbjednosti ili subvencionisanje domaće privrede za razvoj odbrambenih tehnologija”, napominje sagovornik.

Krapović: Pare za odbranu ostaju u Crnoj Gori

Ministar odbrane Dragan Krapović rekao je sinoć za TV Vijesti da će se odluka da članice NATO-a izdvajanja za odbranu podignu na pet posto BDP-a ostvariti za deset godina, i da će tada iznositi oko 400 miliona eura.

“Taj novac ne ide za Brisel, ne ide za Vašington. On ostaje u Crnoj Gori i ulaže se u kapacitete Crne Gore. To bi bilo oko nekih 400 miliona eura godišnje”, rekao je Krapović.

Ističe da će se do toga doći postepeno, povećavanjem budžeta za odbranu, iz godine u godinu.

“Što opet izlazi nekih oko 20 miliona (povećanja), možda više, po godini. Ne bih rekao da je to sad nešto baš nedokučivo u budžetu, koji je toliki koliki jeste. Mi jesmo mala država i to jesu ogromna izdvajanja. Ja u potpunosti shvatam da je na umu običnog građanina i u fokusu njegovog interesovanja prije svega socijala, školstvo, zdravstvo i to je potpuno opravdano. Ali ukoliko ne budemo imali elementarnu bezbjednost i stabilnost, sve to drugo svakako neće funkcionisati, bez obzira koliki novac uložimo”, kazao je Krapović.

Na pitanje hoće li Crna Gora morati da se zaduži zbog povećanja izdvajanja za odbranu, odgovorio je da imaju jedan broj zaduženja i kredita koje već rade, na primjer, za nabavku patrolnih brodova.

“Ali rekao bih da je to više nego opravdano”, poručio je.

Krapović smatra da će se ta i slična ulaganja višestruko vratiti Crnoj Gori.

“Sjetićete se kolike su nam probleme izazvali sajber napadi 2022. godine. Praktično je država bila u blokadi, svi sistemi su u državi pali, sa izuzetkom sistema koji su u Ministarstvu odbrane i Vojsci Crne Gore. Oni su ostali netaknuti u tom slučaju, ali to može u svakodnevnom životu da proizvede nevjerovatne probleme i budite sigurni, nevjerovatne troškove, koje mi ne možemo sagledati u ovom trenutku”, rekao je Krapović.

On je rekao da ako država bude ulagala u kapacitete, smanjiće se mogućnost da se takve stvari dešavaju, a i kad se dese, biće spremnija da odgovori, kako bi građani, ali i cijela privreda, mogli da nastave normalno da funkcionišu.

Policijski specijalci pod kišobranom novog vojnog budžeta?

Nikola Lunić saopštio je da bi specijalizovane jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) mogle biti pod “kišobranom” novog odbrambenog budžeta.

Navodi da, iako se sposobnosti MUP-a mogu sagledavati u širem bezbjednosnom kontekstu, budžet tog Vladinog resora nije moguće ukalkulisati u novi NATO standard, ali da bi izuzetak mogle predstavljati specijalizovane jedinice MUP-a.

“… Koje bi eventualno bile pod zajedničkom vojno-civilnom komandom i koje imaju ili vojnu funkciju (npr., Specijalna jedinica policije i Protivteroristička jedinica) ili funkciju zaštite i spasavanja (Direktorat u MUP-u)”, rekao je on, dodajući da će to, ipak, “uveliko zavisiti od nacionalnog izvještavanja i NATO metodologije sa preciznim kriterijumima”.

Potrošnju će preispitati 2029.

U saopštenju sa NATO samita u Hagu navedeno je da će države članice Alijanse ulagati pet odsto BDP-a “ujedinjeni pred dubokim bezbjednosnim prijetnjama i izazovima, posebno dugoročnom prijetnjom koju Rusija predstavlja evroatlantskoj bezbjednosti i stalnom prijetnjom terorizma”.

Dodaje se da će putanja i bilans potrošnje u okviru tog plana biti preispitani 2029. godine, “u svjetlu strateškog okruženja i ažuriranih ciljeva sposobnost”.

Vijesti