Lavrov: Rusija ne želi rat sa Evropom, ali bi odgovor bio veoma kratak
Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da Rusija ne želi niti planira rat sa Evropom, ali bi, ukoliko evropske zemlje pokrenu sukob, odgovor Moskve bio “drugačiji i veoma kratak”, prenosi Tanjug.
Lavrov je na konferenciji o evroazijskoj bezbjednosti u Minsku rekao da za sada nema izgleda za realan dijalog sa Evropom i optužio je Zapad da pokušava da proširi svoj uticaj na istočni dio Evroazije, kao i na Arktik, gdje je, prema njegovim riječima, Evropska unija formulisala “otvoreno militarističku konfrontacionu strategiju”, prenijela je Ria novosti.
Govoreći o ukrajinskoj krizi, Lavrov je naveo da Rusija ne insistira na privremenom prekidu vatre, već na trajnom rješavanju, kako je rekao, njenih korjenskih uzroka, uključujući bezbjednosne prijetnje po Rusiju, prava ruskog i ruskojezičnog stanovništva i, kako je naveo, iskorjenjivanje nacističke ideologije i prakse.
On je ocijenio da pozivi na prekid vatre imaju za cilj da Kijevu omoguće “predah” i obnovu borbenog potencijala uz podršku stranih sponzora, dok je planove Londona i Pariza za raspoređivanje međunarodnih “stabilizacionih snaga” u Ukrajini opisao kao pokušaj stabilizacije, kako je rekao, “otvoreno nacističkog režima”.
Osvrćući se na Bliski istok, Lavrov je rekao da vojno prisustvo spoljnih aktera ne garantuje bezbjednost, već povećava rizike.
Dodao je da spoljni igrači neće pomoći ni u razvoju formata upravljanja Avganistanom.
Lavrov je najavio da Moskva očekuje da će uskoro da bude održan novi sastanak konsultativnog formata “3+3”, koji okuplja Rusiju, Tursku, Iran, Azerbejdžan, Jermeniju i Gruziju.
Gruzija se, međutim, još nije priključila toj platformi.
Govoreći o ruskom predlogu novog sistema kolektivne bezbjednosti, Lavrov je rekao da Moskva ne predlaže novu trku u naoružanju, već zajedničku procjenu bezbjednosne situacije i uspostavljanje sistema uzajamnih garancija.
Četvrta međunarodna konferencija o evroazijskoj bezbjednosti održava se u Minsku 3. i 4. novembra, uz učešće više od 600 predstavnika iz 50 zemalja.
