Potresna ispovijest Podgoričanke: Nemam da jedem, nepokretna sam, država ne reaguje

U po­tre­snoj is­po­vi­je­sti za „Dan” za­vi­sni­ca od dro­ge M.O. (35) iz Pod­go­ri­ce tvr­di da joj, na­kon smr­ti dru­ga­ri­ce I.C. (umr­la od nar­ko­ti­ka), ži­vot vi­si o kon­cu. Ona je ne­po­kret­na i ne mo­že da bri­ne se­bi.
– Ni­je­sam spo­sob­na da ra­dim jer sam ne­po­kret­na, a ne­mam ni hra­ne, osim ako mi ne­ko ne­što do­ne­se – pri­ča ova tri­de­set­pe­to­go­di­šnja Pod­go­ri­čan­ka.
Osim što je te­ško bo­le­sna, M.O. ne­ma ni­ka­vih pri­ma­nja, pa je ne­ri­jet­ko i glad­na i žed­na. Eki­pa „Da­na” ob­i­šla je u sta­nu u ko­jem je smje­šte­na i uvje­ri­la se u ko­li­ko ne­hu­ma­nim uslo­vi­ma ži­vi pre­pu­šte­na sa­ma se­bi.
– Ne­mam ni­ka­kvih pri­ma­nja i pre­ži­vlja­vam od mi­lo­sti­nje po­zna­ni­ka jer rod­bi­ne ne­mam – pri­ča M.O. za „Dan”.
Ka­že da joj je u po­sled­nje vri­je­me po­ma­ga­la I.C., a na­kon nje­ne smr­ti osta­la je sa­ma.
– Ne znam ka­ko ću sa­da ka­da nje ne­ma. Ni­je­sam spo­sob­na da ra­dim jer sam ne­po­kr­te­na. Lje­ka­ri su mi ju­če uka­za­li po­moć, ali ni­je­su htje­li da me za­dr­že na li­je­če­nju – ka­za­la je M.O., na­vo­de­ći da će tra­ži­ti po­moć nad­le­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja iako je sum­nji­ča­va da će joj iza­ći u su­sret.
M.O. ži­vi u stanu od de­se­tak kva­dra­ta. U tro­šnim, neo­kre­če­nim pro­sto­ri­ja­ma u prizemlju po­sje­du­je dva le­ža­ja i im­pro­vi­zo­va­nu ku­hi­nju ko­ja je go­to­vo ne­u­po­tre­blji­va. Sku­če­ni i ne­u­red­ni pro­stor u ko­jem bo­ra­vi ni­ko ne odr­ža­va i uko­li­ko joj nad­le­žne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je hit­no ne po­mog­nu na­ći će se u ži­vo­toj opa­sno­sti.
Ne­po­kret­na i u te­škom psi­hofi­zič­kom sta­nju, sa otvo­re­nom ra­nom na ti­je­lu, ju­če je bi­la pri­nu­đe­na da po­tra­ži po­moć lje­ka­ra u Kli­nič­kom cen­tru Cr­ne Go­re (KCCG), ali je na­kon uka­za­ne me­di­cin­ske po­mo­ći pu­šte­na ku­ći. Da do­đe do lje­ka­ra po­mo­gli su joj u NVO 4 Li­fe i nje­na škol­ska dru­ga­ri­ca.
O M.O. se sta­ra­la za­vi­sni­ca od dro­ge I.C. (32) ko­ja je pri­je tri da­na pre­mi­nu­la u sta­nu u ko­jem su za­jed­no ži­vje­le. Sa­da o ovoj ne­po­kret­noj Pod­go­ri­čan­ki ne­ma ko da bri­ne i neo­p­hod­na je po­moć. Ona ne­ma po­ro­di­cu ni­ti ikog bli­skog ko bi joj po­ma­gao, a ži­vot joj se bu­kval­no okre­nuo na­gla­vač­ke od pr­vog uzi­ma­nja nar­ko­ti­ka. Za­ča­ra­ni krug u ko­jem se na­šla u po­čet­ku je bio sa­mo bi­jeg od stvar­no­sti, a ubr­zo po­tom sva­ka sle­de­ća do­za bi­la je još jed­na stran­pu­ti­ca i sr­lja­nje u za­vi­snost. Je­di­ni iz­laz iz svo­je­vr­snog pa­kla je ozbilj­no li­je­če­nje za ko­je ne­ma nov­ca.
Nje­na pri­ja­te­lji­ca Ana Iva­no­vić ko­ja je do­ve­la u KCCG uka­za­la je na ne­bri­gu dr­ža­ve i ne­ljud­ske uslo­ve li­je­če­nja. Ka­ko na­vo­di, ogor­če­na je na kom­plet­no zdrav­stvo, po­na­ša­nje pre­ma M.O. i ig­no­ri­sa­nje nje­nih po­tre­ba i sta­nja u ko­jem se na­la­zi.
– Zgro­že­na či­nje­ni­com da je I.C. pre­mi­nu­la od ne­u­hra­nje­no­sti i za­pu­šte­no­sti osje­ti­la sam ve­li­ku bri­gu i od­go­vor­nost pre­ma M.O. ko­ja mi je škol­ska dru­ga­ri­ca. Za­te­kla sam je u kre­ve­tu, ne­po­kret­nu, ne­u­hra­nje­nu, bu­kval­no u fa­zi ras­pa­da­nja i od­mah smo je pre­ve­zli u KCCG. Me­đu­tim, od su­bo­te uve­če do ne­dje­lje uju­tru pre­gle­dao je hi­rurg zbog ra­ne ko­ja joj se otvo­ri­la na ko­sti­ma usled le­ža­nja, jer ona zbog ne­u­hra­nje­no­sti iz­gle­da kao ske­let. Pre­gle­dao je i ne­u­rop­si­hi­ja­tar ko­ji je u svom na­la­zu utvr­dio da ni­je za bol­nič­ko li­je­če­nje. Na mo­je in­si­sti­ra­nje i ne­u­ro­log je oba­vio lje­kar­ski pre­gled, sa­či­nio pri­lič­no štur iz­vje­štaj i dao joj te­ra­pi­ju – is­pri­ča­la je Iva­no­vi­će­va za „Dan”, na­gla­ša­va­ju­ći da joj je pri­ja­te­lji­ca ne­po­kret­na, ži­vi u ne­hu­ma­nim uslo­vi­ma i ne­ma od če­ga da pla­ti te­ra­pi­ju i li­je­ko­ve.
Iva­no­vi­će­va ape­lu­je na nad­le­žne da po­mog­nu M.O., ali i osta­lim li­ci­ma ko­ja ima­ju pro­blem sa dro­ga­ma.
– Ne tre­ba sta­ti na ovo­me. Tre­ba po­mo­ći ka­ko M.O. ta­ko i osta­lim oso­ba­ma sa slič­nim pro­ble­mi­ma, jer da ni­je nar­ko­ti­ka oni ko­ji su du­bo­ko za­ga­zi­li u nar­ko­ma­ni­ju ne bi bi­li ni pre­stup­ni­ci ni kri­mi­nal­ci ni lo­po­vi – na­gla­si­la je Iva­no­vi­će­va.
Di­rek­tor NVO 4 Li­fe Sa­ša Mi­jo­vić ka­že da je slu­čaj M.O. kao i smrt nje­ne pri­ja­te­lji­ce I.C. još jed­nom uka­za­la na ne­rad nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja, ko­je go­di­na­ma ni­je­su u sta­nju da si­stem­ski ri­je­še pro­ble­me za­vi­sni­ka u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be i obez­bi­je­de im bes­pla­tan tret­man. Mi­jo­vić je po­zvao od­go­vor­ne u dr­žav­nim or­ga­ni­ma, pr­ven­stve­no Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, da po­mog­nu M.O. i obez­bi­je­de da se ne­ko bri­ne o njoj jer ona to ne mo­že sa­ma.
– U su­bo­tu po­pod­ne smo oba­vi­je­šte­ni da su dvi­je za­vi­sni­ce u ja­ko lo­šem sta­nju. Jed­na od njih je to­kom no­ći pre­mi­nu­la, a dru­ga je ne­po­kret­na i sa otvo­re­nom ra­nom ve­li­či­ne ša­ke na no­zi le­ža­la u kre­ve­tu. U Ur­gent­nom su je pre­gle­da­li, sa­ni­ra­li ra­nu i pre­vi­li. Me­đu­tim, pro­blem je šta da­lje sa njom. Ra­na mo­ra da se pre­vi­ja, a ona ne mo­že da se kre­će, ne­ma šta da je­de ni­ti pi­je. Ako osta­ne sa­ma u tom sta­nu naj­vje­ro­vat­ni­je će joj se sta­nje do­dat­no is­kom­pli­ko­va­ti i do­ve­sti do fa­tal­nog is­ho­da – upo­zo­rio je Mi­jo­vić u iz­ja­vi za „Dan”.
VI.R.
Hit­no za­ka­za­ti sjed­ni­cu
Iz NVO 4 Life ape­lo­va­li su na Sa­vjet za spre­ča­va­nje zlo­u­po­tre­be dro­ge i skup­štin­ski Od­bor za zdrav­stvo, rad i so­ci­jal­no sta­ra­nje, da u što hit­ni­jem ro­ku za­ka­žu sjed­ni­cu ka­ko bi ih upo­zna­li sa tre­nut­nim sta­njem u obla­sti dro­ga u Cr­noj Go­ri.
– Kao or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja se ba­vi re­ha­bi­li­ta­ci­jom i re­so­ci­ja­li­za­ci­jom za­vi­sni­ka/ca od dro­ga, una­pre­đe­njem po­lo­ža­ja ove vul­ne­ra­bil­ne gru­pe u dru­štvu, pre­ven­ci­jom de­vi­jant­nih po­na­ša­nja kod dje­ce i mla­dih, naj­o­štri­je osu­đu­je­mo ne­mar in­sti­tu­ci­ja si­ste­ma i nji­hov in­do­len­tan stav po pi­ta­nju ljud­skih ži­vo­ta Za­vi­sni­ca I.C., ko­ja je pre­mi­nu­la bi­la je maj­ka tro­je ma­lo­ljet­ne dje­ce, dok je že­na ko­ja je ži­vje­la sa njom ta­ko­đe za­vi­sni­ca, ne­po­kret­na, sa de­ku­bi­tal­nom ra­nom na no­zi o ko­joj ne­ma ko da bri­ne. Ovo su zad­nji u ni­zu slu­ča­je­va de­mon­stra­ci­je ne­po­što­va­nja ljud­skog ži­vo­ta, ljud­skih pra­va i do­sto­jan­stva – oci­je­nio je Mi­jo­vić.
Ka­ko na­vo­di, tre­nut­no je u no­vo­i­zgra­đe­nom Cen­tru za li­je­če­nje za­vi­sni­ka na Ka­ka­ric­koj go­ri u Pod­go­ri­ci, na tret­ma­nu sa­mo jed­na za­vi­sni­ca, a ka­pa­ci­tet objek­ta je za še­sna­est kli­jent­ki­nja.
– Ni­je nam bi­la na­mje­ra da u Cr­noj Go­ri bu­de iz­gra­đe­na zgra­da ko­ja ne­će slu­ži­ti svo­joj na­mje­ni, ni­ti dis­kri­mi­­na­tor­ski od­nos da mo­že da se li­je­či sa­mo onaj ko ima sred­sta­va da pla­ti, već da uslu­ge tret­ma­na bu­du do­stup­ne što ve­ćem bro­ju kli­je­na­ta, te da cr­no­gor­sko dru­štvo po­ka­že po­sve­će­nost rje­ša­va­nju pro­ble­ma za­vi­sno­sti – na­gla­sio je Mi­jo­vić.