GORICA NEŠOVIĆ O BORBI SA TEŠKOM BOLEŠĆU: Voditeljka 10 godina nije znala da ima dijabetes, a ovo su bile posledice oboljenja

Novinarka Gorica Nešović preminula je u 59. godini.

TV lice i popularna radio voditeljka Gorica Nešović, koja je prije nekoliko godina saznala da ima dijabetes, prošle godine govorila je o otkriću da boluje od bolesti koju mnogi ljudu nazivaju tihi ubica, a priča ove novinarke, koja nas je godinama informisala i širila pozitivnu energiju svima koji je slušaj, nažalost to i dokazuje jer je otkrila da pati od nje tek 10 godina pošto joj se bolest pojavila.

Dijabetes, koji nam iz korijena mijenja život, obično se javlja kao posljedica zanemarivanja zdravlja, kao rezultat savremenog, brzog načina života kada nemamo vremena da se posvetimo zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti. To se desilo i njoj kada je saznala da ima dijabetes, a život joj se naglo promijenio ponovo, kada je počela pandemija korona virusa, pisala je svojevremeno eKlinika.

Njena priča mnoge može da upozori, da pomogne da se sa dijabetesom ozbiljno uhvate u koštac, ali i da provjere svoje zdravlje na vrijeme. Jer, Gorica je iskreno priznala da je sve što joj se dešavalo danak koji plaća zbog nebrige o svom zdravlju.

“Nisam imala pojma da sam bolesna”

“Kada sam saznala da imam dijabetes – bio je to šok za mene! Mislila da to nekako moraš da osjetiš, da osjetiš da nešto nije u redu. Na primjer, da sam stalno žedna, kao što mnogi kažu da je to jedan od prvih znakova za uzbunu. Ali ja nisam imala baš nikakve simptome. Baš ništa! Smršala sam naglo, to je tačno, ali prije toga sam promijenila način ishrane. Mediteranska i ajurveda kuhinja su mi se dopale, krenula sam na jogu, htjela sam da dovedem kilažu u red. Zato mi nije bilo čudno što gubim kilograme.

E, odjednom, noge su mi nenormalno otekle. Cijele noge. Nemam pojma šta se dešava… Naravno, koga drugo da pitam nego ljekara. Odem da vidim šta je. Normalno, prvo su mi izvadili krv. I, uveče, zovu me iz laboratorije:

“Javite se u bolnicu odmah! Vama je šećer skoro trideset…”

“Muk. Šok. Nisam ni znala šta to tačno znači… Znala sam da je do sedam normalna visina šećera… E onda, iskreno da vam kažem, ne sjećam se ničega više. Toliko sam se uplašila. Toliko sam bila u šoku… Nisam imala pojma šta da radim, šta se sada dešava, zašto toliko visoki šećer, kako nisam osjetila… Odakle?? Bezbroj pitanja u glavi, bezbroj dilema, preslišavanja… I, otišla sam na endokrinologiju. Tamo su mi život spasli. Bukvalno. Spasli su me jer su mi promijenili pogled na život. Tada sam shvatila da smo svi primitivci jer ne idemo kod doktora uopšte! Svi mislimo: ma zdrav sam, ništa me ne boli… Ni ja nisam išla na redovne preglede, priznajem.

Ne, Gorice, nisi umorna samo zbog godina

“Inače, prije nego što sam saznala da imam dijabetes, osjećala sam veoma često da sam baš umorna… Ali, naravno pripisivala sam to godinama, poslu, jer deceniju i po ustajem u četiri sata ujutru. Teško je nadoknaditi te sate sna… Ali, kada mi je doktorka otkrila strašnu istinu da tako visok šećer u krvi imam bar 10 godina unazad… Da je on tu tavorio, čučao i skrivao se u meni – tek tada sam shvatila zašto taj prokleti dijabetes zovu „tihi ubica“. Strah me je obuzeo, ali znala sam da sada treba da slušam ljekare”

Oporavak, liječenje

Ležala sam u bolnici dvije nedjelje. Posle te dvije nedelje rezultati su bili mnogo bolji, pa još bolji. Organizam se lepo oporavio, osjećam se dobro. Više nisam tako umorna. Ali, molim vas: mjerite šećer, odmah, sada! Naučite iz moje priče. Sada sam na insulinu, četiri puta dnevno insulin, šest puta dnevno mjerim šećer u krvi, mjerim se na vagi jednom dnevno. Svi rezultati su u granicama normalnog. Vodim dnevnik.

“Sat vremena pre obroka i dva sata posle obroka, u dnevnik pišem visinu šećera. Drugačije se hranim, jer hranom može mnogo da se pomogne. Šećer održavam na granici: pet, šest, sedam… Dobro je dok je broj jednocifren. Radim sve što su mi lekari rekli. Da mi je neko rekao pre 20 godina da ću samoj sebi da dajem injekcije. Ali, i to postane normalno, ništa strašno. Ja sam poslušan pacijent, jer je to jedino što treba da radim: da volim malo više sebe i da vodim računa o zdravlju. Kad nisam to ranije radila.