Ja nisam UŽASNA MAMA, ja sam samo NORMALNA

 

Bilo je 7 i 30 ujutru kad je moja ćerka došla da me pita: „ Mama, da li si dobro?“. Šta da joj odgovorim kad u pola osam sjedim na podu i plačem nad petom šoljicom kafe? Mnogi ljudi tek sad počinju dan a ja? Ja sam već odavno budna. Rekla sam joj :“ Mama je tužna“, „ Zašto si tužna?„ pitala me je i nježno mazila po leđima.„ Tužna sam jer nemam više kafe „

Mislila sam ustvari:“ Tužna sam jer sam gotova, Završila sam, ne mogu ja ovo majčinstvo više, bila sam, sad sam i biću užasan roditelj, sve što uradim je pogrešno. Ne mogu ovo da radim svaki dan do kraja života. Ovo je bezveze, zaglavljena sam!“

Dramatično? O, da.

Istinito? Vjerovatno ne.

U tom momentu je to meni izgledalo kao istina. Da sam užasna mama i imala sam puno razloga da to mislim.

Plakala sam pred svojom djecom, to ne može biti dobro za njihovu psihu. Već sam 81 put vikala na sina jer se penjao iznova i iznova na trpezarijski sto. Ne znam koliko puta sam viknula“ Prestani da udaraš brata“ dok se kuća pretvarala u ko zna šta. Moja djeca jedu zalogajčiće ispred tv-a dok gledaju crtaće jer postoje dani kad nemam snage da se borim sa njima da sjednu za stol. Zaključala sam se u kupatilu da bih bila sama pet minuta i ko Doroti lupala pete da se vratim negdje. Moja djeca ne jedu dovoljno povrća. Moja djeca jedu previše smeća. Moja djeca gledaju previše TV. Ja ne znam da ih disciplinujem. Ja ne znam šta da radim sa njima po cio dan…

Lista se nastavlja i nastavlja.

Tog jutra sam bila sigurna da sam najgora majka na svijetu.

Međutim, te noći dok sam usisavala nešto sto je izgledalo kao cijela kutija razmrvljenih napolitanki imala sam jedan momenat lucidnosti.

Ja nisam grozna majka.

Ja sam normalna.

Kad sam prestala da mučim sebe suzama, strahovima i grižom savjesti sjetila sam se priča prijatelja , savjeta iz neke knjige koju sam pročitala prije nego što su moja djeca iscijepala dio stranica.

I sjetila sam se:

Druge majke viču na svoju djecu ponekad.

Druge majke ne spavaju jer ih krivica drži budne.

Druge majke daju djeci pahuljice za večeru i kažu da je to zdravo.

Druge majke imaju kuće sa prljavim kupatilima i ljepljivim podovima.

Druge majke se zaključavaju u kupatilo da imaju minut mira i tišine.

Druge majke se ne zabavljaju sa svojom djecom po cio dan.

Druge majke se nadaju da će njihov sin ponovo zaspati kad se probudi u pet ujutru.

Druge majke su pozitivne i uništavaju svoju djecu.

Ako toliko žena, prijatelja, stanaca imaju takav stav , onda nisam samo ja loša.

Ja nisam loša majka.

Ja sam normalna.

 

Izvor: Scary mommy.  Toni Hammer/ringeraja