Poučna priča: Zašto ljudi viču kada su bijesni
Jednom je učitelj pitao svoje učenike: “Zašto ljudi viču kada su ljuti?”
Učenici su razmišljali neko vrijeme, a onda rekli: “Zato što izgubimo strpljenje – zato vičemo”.
“Ali zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?” upita učitelj. “Zar nije moguće govoriti tiho i lagano?”
Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja. Naposljetku je objasnio: “Kada su dvije osobe u svađi, njihova srca se jako udalje. Zato moraju da viču jedno na drugo, da njihov glas premosti udaljenost i da mogu da se čuju. Što su ljući, glasnije moraju da viču, jer je udaljenost među njima veća.”
Potom je učitelj pitao: “Šta se dogodi kada se dvije osobe zaljube? Ne viču jedno na drugo, već govore tiho i nježno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je mala. A šta se dogodi kada se još više vole? Ne govore. Samo šapuću i još više se bliže u svojoj ljubavi. Konačno, ne treba im više ni šapat. Samo se gledaju – i to je sve.”
Onda je rekao: “Kada se svađate, nemojte da dozvolite da se vaša srca udalje, ne izgovarajte riječi koje bi mogle da vas još više udalje. Doći će dan kada će udaljenost biti tako velika, da više uopšte neće biti puta za nazad.”
(Stil)
