EU nastoji da ojača oblast slobode medija, usvojili Akt o slobodi medija
Da bi se zaštitila nezavisnost medija i pluralizma, Evropska komisija usvojila je nedavno Akt o slobodi medija, skup pravila kako bi članice ubuduće trebalo da regulišu tu oblast. Sagovornici TVCG smatraju da je taj akt dokaz da se unutar Unije uzimalo zdravo za gotovo da su mediji slobodni, te da sada nastoje da ojačaju tu oblast. Taj akt biće i veoma važan za buduće članice, koje će morati svoje zakone o medijima da usklade s tim dokumentom.
“Novinare uhode, javni servisi su pod političkim uticajem, državno oglašavanje koristi se kao prikriveni način za pomaganje određenih medija. U nekim zemljama teško je znati ko je vlasnik medija, što predstavlja rizik za slobodu i pluralizam medija. Digitalizacija i rastuća moć društvenih mreža stavljaju medije u slabiji položaj”, kazala je potpredsjednica Evropske komisije Vera Jurova.
Iako bi mnogi pomislili da evropska komesarka u ovoj izjavi govori o situaciji u medijima na Zapadnom Balkanu ili zemljama Trećeg svijeta, ipak nije tako. Odnosilo se na članice Unije. Upravo zato je Evropska komisija usvojila Akt o slobodi medija i uređivačkoj nezavisnosti koji bi trebalo da ojača tu oblast.
“Ovaj akt je dokaz, kakva je situacija unutar EU gdje se uzimalo zdravo za gotovo da su mediji slobodni, da postoji nezavisnost medija, itd. Međutim, te vrijednosti na koje se poziva EU su očigledno ugrožene, tako da je ovaj akt i očajnički pokušaj EK da se situacija promijeni”, kazao je dopisnik Jutarnjeg lista iz Brisela Augustin Palokaj.
Akt dolazi u trenutku kada među članicama, prije svega Mađarskoj i Poljskoj, ima pokušaja kontrole medija, a majski izvještaj Reportera bez granica pokazao je da i novi mediji i društvene mreže u Francuskoj podstiču rast društvenih i političkih tenzija, te da je Slovenija pojačala drakonske zakone protiv novinara.
“Zabrinjavajući trendovi u medijima u Evropi više nije stvar jedne ili dvije države. Demokratija će funkcionisati samo ako novinari imaju sredstva i zaštitu da drže pod kontrolom one koji su na vlasti i one koji imaju moć. Prvi put u evropskom zakonodavstvu imamo mjere za zaštitu uređivačke nezavisnosti medija. Država ne bi trebalo da se miješa u uredničke odluke. Nijedan javni servis ne smije postati propagandni kanal jedne stranke. Finansiranje javnih servisa treba da bude transparentno i predvidivo a ne da se koristi kao sredstvo pritiska”, kazala je potpredsjednica Evropske komisije Vera Jurova.
Sve ovo moraju da kroz zakone prihvate i buduće članive Unije. To neće biti lako jer jedno je šta želi Brisel, a drugo situacija na terenu, smatra urednik u javnom servisu BiH Elvir Bucalo.
“Bez obzira na sve dobre želje da mediji budu slobodni, demokratični, da pokazuju sve dobre i loše u tom društvu su definitivno dio aktuelne situacije, a Brisel želi da se situacija zadrži kakva jeste. Stabilokratija, to je stvar koju ćete čuti po svim briselskim kancelarijama i van njih. Idealna ili skoro pa idealna situacija za medije i njihovu nezavisnost bila bi bolja ekonomska situacija, veća mogućnost reklamiranja, zdrava privredna situacija u kojoj privrednici razumiju i žele da se reklamiraju ne zbog medija, već zbog sebe samih”, kazao je Bucalo.
I to je idealna situacija, no praksa pokazuje nešto sasvim drugo, posebno u vremenu kada se na društvenim mrežama, pred kojim su regulatori nemoćni, dezinformacije lako šire. Zato je i ovaj novi akt Evropske unije signal a buduće članice da je sloboda medija pod radarom u pregovorima.
(RTCG)
