SPAJIĆ: Veliki uspjeh Vlade, radikalno popravila stanje u finansijama

Predlog zakona o budzetu za narednu godinu je investicioni u dva pravca – u ljudske resurse preko programa Evropa sad i u dijelu kapitalnih investicija u smislu rješavanja uskih grla infrastrukture, saopštio je ministar finansija i socijalnog staranja, Milojko Spajić.

Spajić je na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budzet, na kojoj je danas počela dvodnevna rasprava o budzetu za narednu godinu, podsjetio na tešku ekonomsku i finansijsku situaciju u kojoj je Crna Gora bila u prethodnom periodu.

Tome, kako je rekao, svjedoči i činjenica da će rast ekonomije ove godine biti iznad čak i Vladinih najnovijih predviđanja od 13,4 odsto, odnosno preko 14 odsto. On je naveo da je Vlada, sada kada je ekonomska situacija radikalno povoljnija, odlučila da ulaže u budzet da on bude investicioni.

“U jednom smislu je da smo s programom Evropa sad, koji je najvažniji dio budzeta, htjeli da ulažemo u ljude i da pokrenemo jedan investicioni ciklus u ljudske resurse – da ljudi osjete optimizam u društvu, da očekuju bolje dane i da vide da se rad cijeni”, rekao je Spajić.

On je dodao da su druga vrsta investicije, kojom će se Vlada baviti, kapitalne investicije, odnosno rješavanje problema uskih grla infrastrukture.

“Tu se misli na nastavak auto-puta koji takođe ulazi u budzet za narednu godinu, ali ne u kapitalni nego u dio oko potencijalnog zaduživanja”,  objasnio je Spajić.

On je saopštio da je glavni cilj fiskalne politike do 2024. godine stabilizacija makroekonomskog ambijenta i javnih finansija i stvaranje preduslova za dinamični ekonomski rast na nivou od prosječno pet odsto. Izvorni prihodi su u narednoj godini projektovani u iznosu od 1,97 milijardi eura ili 37,1 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ukupni izdaci projektovani su na nivou od 2,21 milijardu eura ili 41,66 odsto BDP.

“Kada govorimo o kapitalnom budzetu, izdvajanja za narednu godinu su značajno uvećana, te dolazi do pozitivnog pomijeranja strukture ukupne potrošnje u korist kapitalnih izdvajanja”, objasnio je Spajić.

Predlogom budzeta za narednu godinu sredstva kapitalnog budzeta planirana su u ukupnom iznosu od 252,18 miliona eura. U odnosu na ovu godinu, došlo je do značajnog uvećanja kapitalnih izdvajanja za projekte koje realizuju uprave za saobraćaj i javnih radova. Deficit budzeta u narednoj godini je planiran na nivou od 243,1 miliona eura ili 4,5 odsto BDP-a.

“Za potrebe otplate duga u narednoj godini planirano je 292 miliona eura, te su ukupna nedostajuća sredstva projektovana na nivou od 497,94 miliona eura. Očekuje se da za potrebe finansiranja budzeta u narednoj godini neće biti potrebno novo zaduženje”, saopštio je Spajić.

Sjednici Odbora na kojoj će se raspravljati o budzetu za narednu godinu održava se u dva dijela. Danas su joj, pored predlagača, prisustvovali predstavnici Državne revizorske institucije, Centralne banke, Privredne komore, Asocijacije menadzera, Američke privredne komore, Saveza sindikata.

Sjednica će biti nastavljena sjutra sa članovima Odbora.