Spektakularan autogol
Huligani koji su sinoć napali Jakova na Cetinju, prostrli su mu tepih ka pijedastalu nacionalnog heroja i borca za slobodu i pravdu
“Ništa me, nas, neće i ne može pokolebati u borbu za novu, ljepšu i pravedniju Crnu Goru. Ja vam to kažem. Taj put je težak, možda nekad opasan, ali istrajaćemo na tom putu, budite sigurni. Posebno večeras poručujem odavde iz Budve Milu Đukanoviću i njegovim satelitima da slobodne građane Crne Gore ne možeš zaustaviti u našoj namjeri da zemlju istrgnemo iz tvojih ruku i da je trasiramo na put oporavka, bogatstva, jednakosti i pravde. To ti poručujemo”, poručio je Milatović nakon što je jedva prošao kroz špalir gomile koja ga je psovala, vrijeđala i prijetila.
Mreže su se, potom, zapalile od podrške Jakovu Milatoviću.
Oni koji su režirali sinoćnji napad na Milatovića, a još manje izvršitelji, nisu imali pojma šta žele da postignu. Šta im je bio cilj. Šta je trebalo da bude poenta?
Napadačima na Milatovića, niti njihovim nalogodavcima, svakako nije bio cilj da Milatovića lansiraju kao ključnog protivničkog igrača, da mu daju i dodatni medijski prostor, i da mu obezbijede, makar principijelnu, iako možda i nevoljnu, javnu podršku svih političkih oponenata.
Što god loše da su mu mislili – a dobro mu sigurno nisu mislili – ako su uopšte išta mislili, rezultate je suprotan – i oni koji su se dvoumili, prelomili su. U korist Milatovića.
Ljudi vole heroje koje napadaju zle sile, i koji onda pobjeđuju te zle sile. I vole da pomažu herojima da pobijede zle sile.
1:0 za Milatovića.
