Ursula fon der Lajen: 150 milijardi eura odbrambenih kredita trebalo bi da se potroši u Evropi

Države članice Evropske unije neće potrošiti 150 milijardi eura novog obrambenog finansiranja na američko oružje, dok Brisel nastoji da brzo poveća bezbjednost kontinenta i istovremeno razvije domaću vojnu industriju, piše Fajnenšl Tajms.

Evropska komisija predložila je pozajmljivanje 150 milijardi eura putem kredita osiguranih iz budžeta EU, kako bi države članice mogle kupovati oružje, kao dio napora evropskih prijestonica da ojačaju svoju odbranu u odgovoru na povratak Donalda Trampa na mjesto predsjednika SAD-a.

“Ovi krediti treba da finansiraju kupovine od evropskih proizvođača, kako bismo ojačali sopstvenu odbrambenu industriju”, rekla je predsjednica Komisije Ursula fon der Lajen u Evropskom parlamentu u utorak.

To znači da će novac biti potrošen isključivo na oružje iz EU država i drugih evropskih zemalja poput Velike Britanije, Norveške i Švajcarske, rekli su zvaničnici upoznati s njenim planovima.

Koncept kredita za naoružanje dobio je političku podršku od lidera EU prošle sedmice. Fon der Lajen je rekla da će predstaviti puni pravni prijedlog prije narednog samita lidera EU, zakazanog za četvrtak sljedeće sedmice.

Za njegovo sprovođenje biće potrebna podrška kvalifikovane većine država članica, odnosno 55 odsto zemalja bloka koje predstavljaju 65 odsto njegovog stanovništva.

Ukoliko se postigne dogovor, još uvijek nije jasno koliko će država iskoristiti ovo finansiranje, koje će najviše koristiti onim članicama čiji su troškovi zaduživanja veći od onih u EU, piše Fajnenšl Tajms.

Trampove prijetnje da će ukinuti američku sigurnosnu zaštitu za evropske članice NATO-a, kao i njegove odluke da suspenduje vojnu pomoć Ukrajini i ponovo uspostavi veze s Rusijom, uzdrmale su saveznike koji strahuju da više ne mogu računati na Vašington.

Odluka Fon der Lajen da se oružje kupuje od evropskih proizvođača dolazi u trenutku kada se Francuska i Njemačka sukobljavaju oko toga kako može da se troši novac iz budžeta EU za odbranu.

Francuska, koja već dugo zagovara veću “stratešku autonomiju”, insistira na ograničenju potrošnje izvan bloka, s fokusom na smanjenje nabavke oružja iz SAD-a.

Francuski zvaničnik je rekao da postoji “širi konsenzus u korist ulaganja u Evropsku uniju”.

“Evropsko finansiranje treba ići evropskoj industriji. To je neophodno ne samo da bismo pomogli našim kompanijama da povećaju kapacitete, već i da bismo zadržali suverenitet nad upotrebom i tehnološkim znanjem. Ne možemo dopustiti da drugi akteri odlučuju o našoj odbrani izdaleka”, izjavio je u utorak francuski ministar za evropske poslove, Benjamin Adad.

Adad je dodao je da Pariz preferira da nijedan evropski novac ne bude potrošen na američko oružje, čak i ako se ono proizvodi pod licencom na kontinentu.

Njemačka, s druge strane, traži veću fleksibilnost, dijelom zbog velikog broja velikih evropskih odbrambenih kompanija koje imaju duboke lance snabdijevanja ili partnerstva u zemljama poput Velike Britanije.

Gotovo dvije trećine oružja koje su evropske članice NATO-a uvezle u proteklih pet godina proizvedeno je u SAD-u, prema istraživanju objavljenom ove sedmice, navodi Fajnenšl Tajms.

Fon der Lajen je rekla da bi krediti mogli biti usmjereni na nekoliko strateških kapaciteta, od protivvazdušne odbrane do dronova, od strateških faktora do sajber bezbjednosti, i da bi mogli biti trošeni na višegodišnje ugovore “kako bi industrija imala predvidljivost koja joj je potrebna”.

Države članice bi trebalo da se slože oko zajedničkih ugovora, po uzoru na prethodne inicijative za kupovinu oružja i municije za Ukrajinu, poput Češke šeme koja je Kijevu dostavila više od 1,5 miliona artiljerijskih granata velikog kalibra.

“Jedna nacija je preuzela vođstvo. Druge su se pridružile kako bi plasirale veće narudžbe. Industrija je povećala proizvodnju, a cijene su pale. To je bilo i brzo i efikasno. A upravo to nam je sada potrebno: brzina i obim”, dodala je Fon der Lajen.

Holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans u utorak je takođe pozvao na brzo povećanje proizvodnih kapaciteta u bloku.

“Jednostavno nemamo vremena da čekamo isporuke godinama, a već vidimo da neke cijene i kašnjenja u isporuci oružja rastu.”

On se složio s Francuskom da bi “lavovski dio” bilo kakvih investicionih fondova trebalo da ide na proizvodnju u Evropi, unutar EU, dodajući da bi Velika Britanija i Norveška takođe trebalo da ostanu “uključene”.

Brekelmans je takođe rekao da je važno omogućiti da se američko oružje proizvedeno pod licencom u Evropi tretira kao evropsko.

Holandija se oslonila na američki protivvazdušni sistem Patriot, koji se proizvodi pod licencom u Njemačkoj. Takođe je naglasio da je Holandija otvorena za kupovinu oružja i izvan Evrope.

Prema zasebnom prijedlogu Brisela, vladama EU biće dozvoljeno da povećaju svoje budžete za odbranu do 1,5 odsto BDP-a u naredne četiri godine, bez kršenja pravila EU o deficitu i dugu. Ovaj plan ne bi imao geografska ograničenja u pogledu porijekla oružja, rekli su zvaničnici Komisije.

Ovo ublažavanje fiskalnih pravila moglo bi da dovede do dodatne ukupne potrošnje EU na odbranu od oko 650 milijardi eura, rekla je fon der Lajen.

Ministri finansija država članica u utorak su se složili da određeni odbrambeni troškovi budu izuzeti iz fiskalnih pravila EU, uključujući plate oružanih snaga, koje i dalje čine glavni dio vojnih budžeta u mnogim državama članicama. Ipak, ova kategorizacija je restriktivnija nego što su to tražile visoko zadužene zemlje poput Italije i Španije.

Španski ministar finansija Karlos Kuerpo rekao je za Fajnenšel Tajms da bi i druge oblasti, poput sajber bezbjednosti, kritične infrastrukture i zaštite granica, takođe trebalo da budu uključene.

“Ne bismo smjeli suziti diskusiju samo na oružje, municiju i naoružanje. Moramo ići dalje.”

Italijanska premijerka Đorđa Meloni prošle sedmice takođe je pozvala na uključivanje šireg spektra troškova koji bi pokrivali ne samo odbranu, “već i konkurentnost”.

Italijanski ministar finansija Đankarlo Đorđeti predložio je EU garancioni investicioni fond od 16,7 milijardi eura, koji bi mogao mobilisati do 200 milijardi eura privatnih investicija u sektorima poput aeronautike, sajber bezbjednosti, napredne proizvodnje, vještačke inteligencije i drugih odbrambenih sektora u narednih pet godina.

Fajnenšl Tajms.