Vuković: Sve tekuće obaveze se finansiraju iz tekućih prihoda, zaduženja samo za dugove i kapitalne projekte (VIDEO)

Jedina zaduženja, kako je rekao, su predviđena za kapitalne projekte i vraćanje obaveza iz prethodnog perioda.

Poslanik Bošnjačke stranke (BS), Mirsad Nurković, pitao je kakav je uticaj Fiskalne strategije na javni dug odnosno zaduživanje države u narednom periodu.

Vuković je rekao da će Vlada nastojati da iz suficita tekuće potrošnje finansira dio duga kako bi zaduženje bilo na nižem nivou.

“Jedina zaduženja koja su predviđena jesu za finansiranje kapitalnog budžeta i za obaveze iz prethodnog perioda. Na početku drugog kvartala imamo pola milijarde, što je dug koji dospijeva iz 2018. godine, kao i odluku o zaduženju kojom je definisano da se možemo ove godine zadužiti 900 miliona za servisiranje obaveza iz prethodnog perioda. Sve politike koje sprovodi Ministarstvo finansija usaglašene sa pozicije Vlade, čiji je efekat bolji životni standard građana, što pokazuju i brojke. Deficit budžeta od 2011. do 2020. iznosio je preko pet odsto. Javni dug rastao je od 1,5 milijardi 2011. godine na 4,4 milijarde u 2020. godini”, naveo je Vuković.

Kako je kazao, prvi put je zabilježen suficit kada je država povećala opštu stopu PDV-a na 21 odsto. Prema njegovim riječima, opterećenje ove Vlade i odgovornost i obaveza koje moraju da isprate su 2,3 milijarde eura koje dospijevaju u narednom trogodišnjem periodu.

Odgovarajući na pitanje poslanika Demokratske partije socijalista (DPS) Nikole Milovića, rekao je da su u Vladi svjesni značaja investicija i svega što je možda uticalo da se govori o jednom ambijentu koji jeste bolji. Milović je pitao šta je Vlada preduzela kada je u pitanju gradnja predvidivog investicionog ambijenta, jer je došlo dod značajnog pada stranih direktnih investicija (SDI).

Vuković je rekao da je Vlada definisala ambiciozan cilj da Crna Gora postane 28. članica Evropske unije (EU), što podrazumijeva intenzivne reforme.

“Prema podacima Centralne banke, neto priliv SDI od januara do septembra iznosi 372,57 miliona, što je 18,8 odsto povećanje u odfnosu na isti period prošle godine. Ukupni priliv je 657,67 miliona EUR što je 5,5 odsto više nego u uporednom periodu prošle godine”, kazao je ministar finansija.

Prema njegovim riječima, programi Evropa sad 1 i 2 su direktno uticali na stvaranje predvidivog poreskog ambijenta, smanjenje sive ekonomije i fiskalnog opterećenja na rad, kao i jasno definisanje cijene rada.

Poslanica Demokrata, Zdenka Popović, pitala je koliko je iznosila inflacija u prvom mjesecu sprovođenja Evrope sad 2.

Vuković je odgovorio da je inflacija u oktobru na nivou 1,2 odsto, sa povećanjem plata.

“Evropa sad 2 je uveliko zaživjela, a u prvih deset mjeseci sve glavne kategorije prihoda bilježe rast. Prihodovano je 2,32 milijarde eura, što je u odnosu na isti period prošle godine 193,9 miliona eura ili 9,1 odsto više, odnosno 33,9 miliona ili 1,5 odsto više od plana po rebalansu. Tako su, izuzimajući prihode jednokratnog karaktera, prihodi budžeta za deset mjeseci u odnosu na posmatrani period prošle godine, veći 329,5 miliona eura ili 16,8 odsto”, rekao je Vuković.