Bane živi s 20 pasa koji boluju od ŠUGE, ali ne da ih ni za ŽIVU GLAVU (FOTO)

Pančevac Bane je čovjek koji živi na rubu egzistencije, beskućnik je i sve što posjeduje, pronašao je u kontejneru ili su mu dali ljudi dobrog srca. Jedino što ima i što voli su dvadeset pasa sa kojima živi.

Ovaj “čopor” boravi zajedno u Pančevu bez struje i vode, u sobi sa jednim krevetom i Smederevcem oko koga svi zajedno spavaju kad Bane sakupi drva i založi…

Ipak, ne žali se, već dostojanstveno preživljava, ima samo jedan stari bicikl i svuda nosi svoju kerušu Bebanu, koju voli najviše na svijetu, a i ona njega.

1 / 13 FOTO: STEFAN KOJIĆ

Bane je sada očajan jer je njegova miljenica teško bolesna i ne oporavlja se uprkos antibioticima koje je počela da dobija zahvaljujući dobrim ljudima iz okoline koji su pritekli u pomoć.

Najvjerovatnije je da se radi o pogrešnoj dijagnozi, ali Bane vjeruje da će ova priča o ljubavi između čovjeka i psa imati srećan završetak.

Iako je priča počela naivno, stvari su se u međuvremenu otrgle kontroli, pa se ovaj Pančevac našao “zarobljen među psima”.

On živi od socijalne pomoći (oko 90 eura), ima 61 godinu i u “prošlom životu” je radio u “Gradskoj Čistoći”.

Nakon što je dobio otkaz, oronula kuća mu se srušila, a sada živi u još gorim uslovima. Radio bi Bane negdje, ne odbija, ali mu je muka teška da napusti svoju “porodicu pasa”.

Čak i kada bi mogao, posla za ovog čovjeka nema jer niko ne želi da ga zaposli iako je još u punoj radnoj snazi.

Po cio dan Bane se druži sa svojim psima i brine se da se međusobno ne potuku i ne uginu jer ne bi bio prvi put. Koliko god ih volio, to su životinje, a u čoporu uvijek važi “zakon jačeg”.

Na svu muku, većina pasa boluje od kožnog oboljenja i šuge, ali Bane ne strahuje za svoje zdravlje.

-Mnogi psi imaju kožno oboljenje, neuhranjeni su i imaju bolesti respiratornih organa, usled haldnoće i loših higijenskih uslova. Ja se ne plašim, neće šuga na mene, otporan sam. Ponekad uzmem vodu od komšije, sipam u bure pa se okupam, neće to na mene. Sa njima sam godinama, i ništa mi nije, ali za pse brinem, za moju Bebanu brinem, ako ugine, dio mene će umrijeti, priča Bane za Espreso.

On bi svima da im pomogne i trudi se kao što bi za rođenu djecu. Razlika je kako kaže, što od pasa dobija bezuslovnu ljubav, kakvu od djece nikada nije.

-Sin mi je u Njemačkoj, nemam kontakt sa njim godinu dana. Nijednom mi nije poslao ništa, nije mi pomogao, ali ima ljudi koji mi svakodnevno šalju novac za pse, ali i za mene. Od toga kupim granule jer ih je previše i stalno su gladni, treba ovoliko usta nahraniti, priča ovaj hrabar čovjek.

Većinu pasa, Bane je našao na ulici ili su mu sami došli jer nesavjesni vlasnici ne sterilišu svoje pse i puštaju ih na ulicu nakon što im dosade.

On mu donosi novac za hranu, pruža mu podršku, ali apeluje da institucije moraju da se uključe u rješavanje ovog problema.

Apelujem na veterinarske službe i inspekcije da obiđu Baneta i njegove pse i pomognu mu oko liječenja i zbrinjavanja istih, jer je situacija zaista loša. Danas sam mu odnio par hiljada dinara pomoći, od ljudi koji su mi poslali, kao i još jedan džak granula, ali ovdje stvari ne smiju da stanu, istakao je on.

Problem je ozbiljan i potrebno je da se sve institucije i nadležne službe uključe i zajedno riješe ovaj problem jer su se stvari u životu ovog čovjeka uveliko otrgle kontroli!

penzioneri.me/Espreso