BEZ DRŽAVLJANSTVA BILA POTPREDSJEDNICA VLADE

 Pro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu cr­no­gor­skog uni­ver­zi­te­ta Gor­da­na Đu­ro­vić sko­ro dvi­je i po go­di­ne oba­vlja­la je du­žnost pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re, a da ni­je ima­la cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo. Pre­ma nje­noj zva­nič­noj bi­o­gra­fi­ji, ob­ja­vlje­noj na zva­nič­nom in­ter­net saj­tu Eko­nom­skog fa­kul­te­ta, Đu­ro­vi­će­va je bi­la mi­ni­star za eko­nom­ske od­no­se s ino­stran­stvom i evrop­ske in­te­gra­ci­je u Vla­di Cr­ne Go­re od 15. fe­bru­a­ra 2004. go­di­ne do 9. no­vem­bra 2006. go­di­ne. Pot­pred­sjed­nik za evrop­ske in­te­gra­ci­je u Vla­di Cr­ne Go­re po­sta­la je 10. no­vem­bra 2006. go­di­ne do 9. ju­na 2009. go­di­ne.

Za mi­ni­stra za evrop­ske in­te­gra­ci­je u Vla­di Cr­ne Go­re ime­no­va­na je zva­nič­no 10. ju­na 2009. go­di­ne, a tu funk­ci­ju je na­pu­sti­la 29. de­cem­bra 2010. go­di­ne.

Pre­ma do­ku­men­ta­ci­ji u ko­ju je „Dan” imao uvid, 27. no­vem­bra 2008. go­di­ne do­ni­je­to je rje­še­nje či­ji je broj UP I-211/08-5590/1, ko­jim se Gor­da­na Đu­ro­vić pri­ma u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo.

– Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va i jav­ne upra­ve Cr­ne Go­re, na za­htjev Đu­ro­vić Gor­da­ne iz Pod­go­ri­ce, za pri­jem u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo na osno­vu čla­na 12 Za­ko­na o cr­no­gor­skom dr­ža­vljan­stvu i Za­ko­na o op­štem uprav­nom po­stup­ku, do­no­si rje­še­nje da se pri­ma u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo Gor­da­na Đu­ro­vić, ro­đe­na u mje­stu No­vi Kne­že­vac, Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja – na­vo­di se, iz­me­đu osta­log, u rje­še­nju MUP-a.

Iz ovo­ga pro­iz­i­la­zi da je Đu­ro­vi­će­va od ju­na 2006. go­di­ne, ka­da je zva­nič­no pro­gla­še­na dr­žav­na ne­za­vi­snost, do kra­ja no­vem­bra 2008. go­di­ne, da­kle sko­ro dvi­je i po go­di­ne, oba­vlja­la is­tak­nu­te dr­žav­ne funk­ci­je a da uop­šte ni­je ima­la cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo.

MUP se u rje­še­nju po­zi­va na član 12 za­ko­na, po ko­me „pu­no­ljet­no li­ce či­ji pri­jem u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo je od po­seb­nog zna­ča­ja za dr­žav­ni, na­uč­ni, pri­vred­ni, kul­tur­ni, eko­nom­ski, sport­ski i dru­gi in­te­res Cr­ne Go­re mo­že, iz­u­zet­no, ste­ći cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo pri­je­mom”.

Dr­ža­vljan­stvo je po­se­ban prav­ni od­nos, tra­jan po svom ka­rak­te­ru, ko­ji po­sto­ji iz­me­đu dr­ža­ve i po­je­din­ca (to jest, nje­nog dr­ža­vlja­ni­na). Na osno­vi po­sto­ja­nja dr­ža­vljan­stva kao spe­ci­fič­nog prav­nog od­no­sa (to je od­nos iz­me­đu fi­zič­ke i su­ve­re­ne dr­ža­ve), na­sta­ju od­re­đe­na pra­va, ali i oba­ve­ze, ka­ko na stra­ni dr­ža­ve, ta­ko i na stra­ni po­je­din­ca.

Pre­ma cr­no­gor­skim za­ko­ni­ma, ru­ko­vo­de­ća mje­sta u jav­noj upra­vi mo­gu ima­ti sa­mo cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­ni. Fi­nal­no, pra­vo da bi­ra i da bu­de bi­ran ima dr­ža­vlja­nin Cr­ne Go­re ko­ji je na­vr­šio 18 go­di­na ži­vo­ta i ima naj­ma­nje dvi­je go­di­ne pre­bi­va­li­šta u Cr­noj Go­ri.

Sti­ca­njem dr­ža­vljan­stva po­je­di­nac ostva­ru­je jed­no pra­vo ko­je je po­seb­no i spe­ci­fič­no u od­no­su na osta­le gra­đa­ne, a to je pra­vo gla­sa i za­sni­va­nja rad­nog od­no­sa kod dr­žav­nih or­ga­na.

Sre­di­nom pro­šle go­di­ne ob­ja­vlje­no je da Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo pro­vje­ra­va na­vo­de iz kri­vič­ne pri­ja­ve Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) da su dr­žav­ni or­ga­ni na­kon re­fe­ren­du­ma 2006. go­di­ne do­di­je­li­li 82 po­ča­sna dr­ža­vljan­stva bez za­kon­skog osno­va. Kri­vič­nu pri­ja­vu po­vo­dom ne­za­ko­ni­te do­dje­le 82 po­ča­sna dr­ža­vljan­stva iz CGO su obra­zlo­ži­li ti­me da po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su od­go­vor­na li­ca u MUP-u pri­je pro­lje­ća 2016. go­di­ne po­či­ni­la te­ška kr­še­nja Za­ko­na o dr­ža­vljan­stvu.

Iz Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva još ni­je sa­op­šte­no da li je pri­ja­va od­ba­če­na ili još tra­je is­tra­žni po­stu­pak.

Po­sled­njih go­di­na u Cr­noj Go­ri se ma­sov­no od stra­ne naj­vi­ših dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra ko­ri­stio član 12 Za­ko­na o dr­ža­vljan­stvu, ko­ji je omo­gu­ćio sti­ca­nje dr­ža­vljan­stva pod po­vla­šće­nim uslo­vi­ma. Cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo po osno­vu za­slu­ga za Cr­nu Go­ru, iz­me­đu osta­lih, do­bi­li su i Mo­ha­med Da­hlan, Mar­van Av­de, Al­ma Ha­sa­nić, Vuk Ha­mo­vić, Idris Ni­dal, Ni­mrod Ri­not, Dra­gan Dža­jić, Mi­le­na Dra­vić, Dra­gan Ni­ko­lić, Fre­de­rik Pa­ul­sen, Go­ran Ni­ko­lić, Fa­tos Be­ći­raj, Da­ni­lo Po­pi­vo­da, Mir­ko Bla­že­vić, Vla­di­mir Go­lu­bo­vić, Dra­gi­ša Bla­go­je­vić, Da­ni­lo Bla­ško, Bran­ko Ka­ža­ne­gra, Me­ri­ma Nje­go­mir, Omar Kuk, An­dre­as Ni­ko­la­i­dis, So­nja Mu­go­ša, Ta­tja­na Iva­no­va Re­đi­na de Do­mi­ni­ki­nis, Vla­di­mir To­do­ro­vić, Ne­nad Ste­vo­vić, Tak­sin Ši­na­va­tra, Sa­mih Sa­vi­ris, Mi­ha­i­lo Man­dić, Na­ta­ni­jel Džejms Rot­šild, Slo­bo­dan Ra­du­lo­vić, Mi­loš Be­šić, Igo Kru­zi­ja i dru­gi.M.V.

DAN