BORELJ PRIZNAO: EU praktično iscrpla sve moguće sankcije protiv Rusije
Visoki predstavnik za spoljnu i bezbjednosnu politiku Evropske unije Žozep Borelj izjavio je u intervjuu za evropski portal “Euraktiv” da je EU praktično iscrpla sve mogućnosti u oblasti sankcija protiv Rusije.
“Nema mnogo više da se uradi sa stanovišta sankcija, ali možemo da nastavimo da povećavamo finansijsku i vojnu podršku”, rekao je Borelj nakon sastanka ministara odbrane EU i Stokholmu.
EU je nedavno odobrila 10. paket sankcija protiv Rusije. Na pitanja novinara na konferenciji za štampu u Evropskoj komisiji, da li EU sprema novi paket sankcija, portparoli nisu mogli da daju precizan odgovor i ograničili su se na izjavu da o tome razgovaraju zemlje članice i da ta rasprava ne može da bude javna.
“Zaista, godinu dana nakon invazije, dolazimo do kraja mogućnosti”, priznao je Borelj, upitan o sledećim potencijalnim koracima koje bi EU mogla da preduzme kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Smatra da je odgovor nastavak podrške Ukrajini, sprečavanje zaobilaženja sankcija i korišćenje zamrznute ruske imovine za obnovu Ukrajine.
“Ukrajini je potrebno mnogo novca samo da bi mašinerija radila, država u ratu ima velike finansijske potrebe. To će zahtjevati mnogo napora sa naše strane, tako da sankcije i vojna podrška nisu sve”, kaže on.
Borelj predlaže plan za korišćenje 3,6 milijardi eura iz Evropskog mirovnog fonda za naoružavanje Ukrajine od početka invazije prošlog februara, koji je nedavno dopunjen za dodatne 2 milijarde eura za 2023 godinu.
Ako plan bude odobren, milijarda eura bi se koristila za nadoknadu državama članicama za obezbjeđivanje municije u Ukrajini iz preostalih zaliha i još milijardu eura za zajedničke nabavke. Ovaj plan još uvijek nije odobren od država članica.
“Za sada nam je potreban sporazum o 2 milijarde eura. Ako ovo ne bude dovoljno, onda ćemo ponovo da se vratimo na temu jer ne znamo koliko municije možemo da kupimo sa ovih 2 milijarde eura”, naglašava Borelj.
On je upozorio da će Evropskom mirovnom fondu biti potrebno više resursa za sve ostalo, „po cijelom svijetu, pa čak i za Ukrajinu“. EU takođe traži da se treće zemlje pridruže njenim naporima. Zasad je samo Norveška već izrazila interesovanje, a Kanada je potencijalno voljna da se pridruži.
