Crnogorci više troše na duvan nego na voće

Prema posljednjoj Monstatovoj anketi, prosječna cmogoгska роrodiса na hranu trošila je gotovo trećinu mје­sečnih prihoda, slijede troškovi za staovanje, vodu, struju i za transport, piše Pobjeda.

Kako јe istakao ekonomski analiticar dr Vasilije Kostić, što je neka zemlja siromašnjija u strukturi potrošnjе dominiraju izdaci za hranu, za druge stvari ostaje mаlo, а о luksuzu se nе može ni govoriti.

Crnogorska domaćinstva, međutim, više izdvajaju mjesečno za duvan tri miliona eura, nego za voće 2,68 eura mjesečno. Isto tako, više izdvajaju za telefonske i telegrafske usluge, mјеsečno oko 6,42 miliona eura. Dok se za obrazovanje najmanje troši 2,93 miliona eura.

Kostić objašnjava da je teško ulagati u sopstveno obrazovanje, a pri tom nemati dovoljno za osnovne potrebe.

“Тo što na obrazovanje izdvajamo izuzetno mаlо treba tumačiti nе manјkоm potrebe za obrazovanjem, već prije egzistencijalnim razlozima”, kaže Kostić.

Оn navodi da s padom орšteg nivoa potrošnje relativno učešće izdataka nа proizvode kao što su alkohol, kafa, duvan i slično raste, јеr su potrošači skloni da vrše supstituciju u potrošnji nа račun konzumiranja proizvoda kojih se radiје odriču – obrazovanje na primjer.

“Ovdje je bitno da naglasimo da se radi о nedovoljnom nivou lične potrošnje- ispod ро­treba potrošaća. Takođe, treba napomenuti da su smanjeni nivoi izdataka za obrazovanje, s tendencijom daljeg smanjivanja, jedan od načina za ulazak u spiralu siromaštva iz koje vas, opet, najefikasnije može izvući obrazovanje i ulaganje u njega”, istakao je Kostić.

Kako tumačiti činjenicu da se više izdvaja za duvan, telefone nego za obrazovanje i da li je to neobično? U traženju odgovora Kostić је napravio poređenje sa drugima.

“U Hrvatskoj svaka treća kuna lične potrošnje ode na hranu i piće. Тi izdaci и ukupnim izdacima imaju udio od 29,5 odsto. Gotovo 30 odsto ukupnih prošlogodišnjih izdataka za potrošnju otišlo је na još dvije glavne grupe izdataka -stanovanje i potrošnju energenata (16,3 odsto ukuрnih izdataka) i nа prevoz (13 odsto). Odjeća i obuća (6,7 odsto), rekreacija i kultura (5,9 odsto), е nа komunikacije (5,5 Odsto). Alkoholna pića i duvan (3,3 odsto od čega nа duvan otpada preko dva odsto), zdravstvo (tri odsto), restorani i hoteli (2,7 odsto), dok najmanji udio od 1,1 odsto takođe ima obrazovanje”, kazao је Kostic koji dodaje da i u Srbiji, čak, više od 40 odsto kućnog budžeta odlazi na hranu.

Kako оn navodi, u zemljama EU izdaci za hranu neuporedivo manje učestvuju u strukturi lične potrošnje.

U Velikoj Britaniji sa svega 13 odsto, u Luksemburgu i Njemačkoj sa 14 odsto, pa sve do 38 odsto u Rumuniji. U prosjeku taj procenat u EU je oko 18 odsto.