Droga gliserima stiže u EU preko Crne Gore

Ka­da poč­ne da pa­da mrak, uska pla­nin­ska sta­za po­sta­je opa­sna, ali Đer­đi je do­bro po­zna­je. De­se­tak mi­nu­ta pje­ši­ce od pu­ta, a on­da niz­br­do kroz bu­ko­vu šu­mu do ne­ko­li­ko pro­pla­na­ka na ko­ji­ma iz ze­mlje vi­re pr­vi ze­le­ni iz­dan­ci ko­no­plje.
Đer­đi ima 21 go­di­nu i na­pu­stio je stu­di­je da bi se po­sve­tio plan­ta­ži u bli­zi­ni pra­zne po­ro­dič­ne ku­će u dra­ma­tič­noj di­vlji­ni al­ban­skih Al­pa po­red Ska­dra na sje­ve­ru Al­ba­ni­je.
– Bilj­ke tra­že mno­go tru­da. Ali ako us­pi­jem da ih sa­ču­vam do bra­nja, za­ra­da će bi­ti do­bra. Re­no­vi­ra­ću ku­ću u Ska­dru, a on­da od­la­zim u En­gle­sku – ka­že on.
Đer­đi je iz­va­dio pra­zne ka­ni­ste­re od pet li­ta­ra iz skro­vi­šta u gr­mlju i na­pu­nio ih vo­dom iz šum­skih ba­ra da za­li­je sta­blji­ke.
– Vi­še mla­dih lju­di ima ov­dje u pla­ni­na­ma, ra­de na plan­ta­že­ma ka­na­bi­sa kao i ja, ne­go što ih ima do­lje u gra­du – ka­že on.
Ali uspjeh ovog po­sla u ve­li­koj mje­ri za­vi­si od jed­ne stva­ri.
– Is­pla­ti se je­di­no ako imaš ne­ko­ga u po­li­ci­ji da te oba­vje­šta­va o po­li­cij­skim ak­ci­ja­ma u kra­ju. Ako us­pi­jem da od­ga­jim 2.000 bi­lja­ka, nje­mu pri­pa­da 200 – na­vo­di Đer­đi.
Ko­rum­pi­ra­nom po­li­caj­cu to mo­že do­ni­je­ti pri­hod od ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da eura, ako su bilj­ke do­bre.
To je te­melj in­du­stri­je či­ja se vri­jed­nost mje­ri mi­li­jar­da­ma do­la­ra, a ko­ja je za po­sled­njih 25 go­di­na uči­ni­la Al­ba­ni­ju jed­nom od vo­de­ćih pro­iz­vo­đa­ča ka­na­bi­sa na svjet­skim tr­ži­šti­ma, ra­me uz ra­me sa Ko­lum­bi­jom, Ja­maj­kom, Ho­lan­di­jom i Pa­ra­gva­jem.
Na iz­bo­ri­ma 2013. do­šlo je do smje­ne vla­sti, a već na­red­ne go­di­ne, no­va so­ci­ja­li­stič­ka vla­da pod vođ­stvom Edi­ja Ra­me, umjet­ni­ka ko­ji je po­stao po­li­ti­čar, ob­ja­vi­la je rat od­ga­ji­va­či­ma ka­na­bi­sa pe­to­dnev­nom op­sa­dom po­zna­tog kri­jum­čar­skog cen­tra u bli­zi­ni ju­žne gra­ni­ce sa Grč­kom.
Sa­mo to­kom 2014. po­li­ci­ja je za­pli­je­ni­la vi­še od 101 to­ne ma­ri­hu­a­ne, vi­še ne­go u pret­hod­nih de­vet go­di­na. Ta­da je uni­šte­no vi­še od po­la mi­li­o­na bi­lja­ka. Sle­de­će go­di­ne taj broj je po­ras­tao na 800.000. Pre­ma tvrd­nja­ma po­li­ci­je, za pr­vih de­vet mje­se­ci 2016. uni­šte­no ih je čak 2,1 mi­li­on.
Te broj­ke, tvr­di vla­da Edi­ja Ra­me, po­ka­zu­ju da po­sli­je go­di­na gle­da­nja kroz pr­ste, dok su na vla­sti bi­li ri­va­li iz De­mo­krat­ske par­ti­je, rat pro­tiv dro­ge u Al­ba­ni­ji ko­nač­no da­je re­zul­ta­te.
Ipak, is­tra­ži­va­nje u okvi­ru pro­jek­ta Bal­kan­ske sti­pen­di­je za iz­vr­snost u no­vi­nar­stvu da­je dru­ga­či­ju sli­ku: od­ga­ji­va­či se ni­je­su upla­ši­li, sa­mo su se po­vu­kli u uda­lje­ni­je pla­nin­ske pre­dje­le, kri­jum­ča­ri se hva­le svo­jim ve­za­ma u po­li­ci­ji, ita­li­jan­ski is­tra­ži­te­lji se di­ve vje­šti­ni al­ban­skih kri­mi­nal­nih ban­di, a u Evro­pi i SAD gu­be str­plje­nje zbog ne­u­spje­ha ovog NA­TO sa­ve­zni­ka da uhap­si bi­lo ko­ga osim naj­ni­žih pri­pad­ni­ka kri­mi­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja.
U me­đu­vre­me­nu, ra­ši­re­no si­ro­ma­štvo osu­je­ću­je po­ku­ša­je da se od­ga­ji­va­či ka­na­bi­sa uvje­re da po­sto­je i dru­ge mo­guć­no­sti.
–U za­tvo­ru za­vr­ša­va­ju sa­mo oni ko­ji ne­ma­ju pri­ja­te­lje u po­li­ci­ji ili dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji. Kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je su or­ga­ni­za­ci­je ko­je br­zo uče i pri­la­go­đa­va­ju se mje­ra­ma ko­je se spro­vo­de od­o­zgo na­ni­že. Po­treb­no je da se obič­ni lju­di i dru­štvo u cje­li­ni uhva­te u ko­štac sa ovim pro­ble­mom. Ni­je do­volj­no da to ra­de sa­mo dr­žav­ne agen­ci­je – ka­za­la je Ja­na Ar­sov­ska, eks­pert za kri­mi­nal na Bal­ka­nu i van­red­na pro­fe­so­ri­ca na Kri­mi­na­li­stič­kom ko­le­džu Džon Džej u Nju­jor­ku.

Rat je po­čeo u La­za­ra­tu, se­lu na ju­gu Al­ba­ni­je ko­je je za 15 go­di­na iz­gra­di­lo in­du­stri­ju ka­na­bi­sa bez ri­va­la u Evro­pi. Do­bro na­o­ru­ža­ni ži­te­lji ovog se­la kon­tro­li­sa­li su pri­bli­žno po­lo­vi­nu pro­iz­vod­nje ka­na­bi­sa u Al­ba­ni­ji, oko 900 to­na go­di­šnje, sa pro­ci­je­nje­nom ulič­nom vri­jed­no­šću u Evro­pi od 4,5 mi­li­jar­di eura.
Sta­nov­ni­ci se­la su jav­no ga­ji­li ka­na­bis u dvo­ri­šti­ma i na nji­va­ma i re­dov­no su gla­sa­li za de­mo­kra­te ko­je su vla­da­le od 2005. do 2013. go­di­ne.
Ra­ma je u pr­voj go­di­ni man­da­ta na­re­dio da se in­du­stri­ja ka­na­bi­sa u se­lu uni­šti. Bi­lo je to ne­ko­li­ko da­na pri­je gla­sa­nja o kan­di­da­tu­ri Al­ba­ni­je za član­stvo u Evrop­skoj uni­ji, či­me bi se za Al­ba­ni­ju otvo­ri­li no­vi evrop­ski fon­do­vi.
Oko 800 po­li­ca­ja­ca, uklju­ču­ju­ći spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce sa oklop­nim vo­zi­li­ma, op­ko­li­li su se­lo i pet da­na vo­di­li bor­be sa od­ga­ji­va­či­ma ri­je­še­nim da od­bra­ne svo­je usje­ve, dok ih ko­nač­no ni­je­su na­tje­ra­li da se po­vu­ku u pla­ni­ne. Spa­lje­no je oko 130.000 sta­blji­ka ko­no­plje, uni­šte­ne su če­ti­ri la­bo­ra­to­ri­je i oko 80 to­na ma­ri­hu­a­ne. Uhap­še­ne su de­se­ti­ne lju­di.
Ra­ma je iz­ja­vio da je po­li­ci­ja ta­ko „uči­ni­la kraj za­šti­će­noj zo­ni ko­ja je pret­hod­nih 20 go­di­na funk­ci­o­ni­sa­la kao dr­ža­va u dr­ža­vi i bi­la sra­mo­ta za Al­ba­ni­ju“. Nje­gov mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Sa­mir Ta­hi­ri iz­ja­vio je da je ta­ko de­mon­stri­ra­na od­luč­nost vla­de „da se vla­da­vi­na pra­va na­met­ne na či­ta­voj te­ri­to­ri­ji Al­ba­ni­je“.
Ali dvi­je go­di­ne ka­sni­je, sa­mo de­se­tak okri­vlje­nih je za­vr­ši­lo u za­tvo­ru, uglav­nom po op­tu­žba­ma za otva­ra­nje va­tre na po­li­ci­ju i ga­je­nja ka­na­bi­sa. Ve­ći­nu osu­đe­nih či­ne lju­di ko­ji se sma­tra­ju pi­o­ni­ma u ogrom­noj kri­mi­nal­noj or­ga­ni­za­ci­ji in­du­strij­skih raz­mje­ra, dok su še­fo­vi uspje­li da umak­nu ili, što je još vje­ro­vat­ni­je, ni­ka­da ni­je­su ni bi­li u se­lu.
Am­ba­sa­dor SAD u Ti­ra­ni Do­nald Lu iz­ja­snio se o ovom pi­ta­nju u sep­tem­bru, ka­da je pred gru­pom stu­de­na­ta no­vi­nar­stva iz­ja­vio da i sa­da­šnja i pret­hod­na vla­da „ima­ju pro­ble­ma sa tr­go­vi­nom dro­gom, a ne­ki od po­li­ti­ča­ra su pro­fi­ti­ra­li od svo­jih ve­za sa nar­ko-bo­so­vi­ma.“
– Zna­mo da me­đu nji­ma ima par­la­men­tar­nih po­sla­ni­ka i gra­do­na­čel­ni­ka, kao i da su ne­ki od kan­di­da­ta za funk­ci­ju gra­do­na­čel­ni­ka bi­li osu­đi­va­ni za tr­go­vi­nu dro­gom u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je – ka­zao je am­ba­sa­dor.
BIRN je za­tra­žio in­te­r­vju sa Mi­ni­star­stvom unu­tra­šnjih po­slo­va i do­sta­vio pi­ta­nja u ve­zi sa po­li­cij­skom ko­rup­ci­jom i op­tu­žba­ma da dr­ža­va ni­je uspje­la da do­pre do še­fo­va kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ji sto­je iza in­du­stri­je ka­na­bi­sa, ali ni­je do­bio od­go­vor. BIRN je, ta­ko­đe, tra­žio ko­men­tar od dr­žav­ne i po­gra­nič­ne po­li­ci­je, ali ni­je do­bio od­go­vor.

Ima in­di­ci­ja da su po­sli­je na­pa­da na La­za­rat od­ga­ji­va­či pre­šli u dru­ge dje­lo­ve ze­mlje da bi za­do­vo­lji­li tra­žnju, plan­ta­že su sve če­šće na ze­mlji­štu u jav­nom, a ne u pri­vat­nom vla­sni­štvu, u šu­ma­ma ili na za­ba­če­nim pa­di­na­ma, zbog če­ga je po­li­ci­ji te­že da ih pro­na­đe i usta­no­vi ko­me pri­pa­da­ju, ka­žu po­li­caj­ci.
U in­ter­noj ana­li­zi Kan­ce­la­ri­je dr­žav­nog tu­ži­o­ca Al­ba­ni­je, ko­ja je dje­li­mič­no pro­cu­ri­la u me­di­je u ju­nu, re­če­no je da se u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ga­je­nje ka­na­bi­sa pro­ši­ri­lo na či­ta­vu ze­mlju i sva­ki re­gi­on.
Pre­ma na­vo­di­ma iz tog iz­vje­šta­ja, ko­ji je BIRN pri­ba­vio „od­ga­ji­va­či can­na­bis sa­ti­ve ko­ri­ste ze­mlju u jav­nom vla­sni­štvu, uglav­nom šu­me i pa­šnja­ke u bli­zi­ni iz­vo­ra vo­de, na za­ba­če­nim mje­sti­ma uda­lje­nim od na­se­lje­nih zo­na.“
Vla­da od­bi­ja tvrd­nje da je pro­iz­vod­nja ka­na­bi­sa po­ra­sla i da su po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci umi­je­ša­ni u taj po­sao. Ta­ko­đe, od­bi­ja­ju op­tu­žbe de­mo­kra­ta iz opo­zi­ci­je da sa­ra­đu­ju sa kri­jum­ča­ri­ma.

U Ho­ti­ju, za­ba­če­nom pla­nin­skom se­lu na gra­ni­ci Al­ba­ni­je i Cr­ne Go­re, kri­jum­čar nam je po­ka­zao usku sta­zu skri­ve­nu iza gr­mlja i dr­ve­ća.
– Odav­de za tran­sport ko­ri­sti­mo ži­vo­ti­nje. Po­sao po­li­ci­je je jed­no­sta­van, ka­da se jed­nom po­stig­ne do­go­vor. Tre­ba sa­mo da okre­nu ra­dar na dru­gu stra­nu, od pla­ni­na pre­ma Ska­dar­skom je­ze­ru, i ka­žu nam ka­da je sta­za bez­bjed­na za pro­la­zak. Za pre­nos jed­nog ki­lo­gra­ma ka­na­bi­sa pla­ća se 50 eura. To po­kri­va tro­šak za al­ban­ske i cr­no­gor­ske no­sa­če. I po­li­ci­ja uzi­ma dio, jer se ni­šta ne mo­že pre­ni­je­ti bez nji­ho­ve do­zvo­le – iz­ja­vio je kri­jum­čar za BIRN.
Kri­jum­ča­ri ko­ri­ste ma­gar­ce ko­ji no­se to­va­re te­ške od 50 do 100 ki­lo­gra­ma.
– Obič­no u za­tvo­ru za­vr­še sa­mo oni ko­ji po­ku­ša­ju da ra­de na svo­ju ru­ku ili ne pla­ća­ju re­dov­no kon­tak­te u po­gra­nič­noj po­li­ci­ji – ka­že kri­jum­čar.
Je­dan ta­kav „tran­spor­ter“ sje­dio je u uglu na te­ra­si ka­fi­ća u Ho­ti­ju i po­sma­trao put. Pred­sta­vio se kao Ge­zim.
– Ov­dje svi ima­ju uši i svi su sprem­ni za po­sao – ka­že on.
Kao i osta­li tran­spor­te­ri, do­bro po­zna­je te­ren i ima kon­tak­te u po­li­ci­ji.
– Naj­vi­še što smo uspje­li da pre­ne­se­mo u jed­nom da­nu je 100 ki­lo­gra­ma. Ci­je­na je ista, 50 eura po ki­lo­gra­mu. Obič­no ide­mo no­ću ili ra­no po­pod­ne, ka­da lju­di ru­ča­ju ili se od­ma­ra­ju. Ko ho­će da se ba­vi ovim po­slom mo­ra da raz­go­va­ra sa lju­di­ma na vla­sti, ina­če će za­vr­ši­ti u za­tvo­ru sa ve­o­ma du­gom ka­znom – na­vo­di on.
Pre­ma al­ban­skim za­ko­ni­ma, ga­je­nje i kru­jum­ča­re­nje ka­na­bi­sa ka­žnja­va­ju se za­tvo­rom od tri do se­dam go­di­na ili, ako je u pi­ta­nju or­ga­ni­zo­va­na gru­pa, pet do de­set go­di­na. Še­fo­vi do­bi­ja­ju od se­dam do 15 go­di­na.
Po­sli­je Ho­ti­ja i Cr­ne Go­re, po­šilj­ke pu­tu­ju pre­ko po­ro­znih gra­ni­ca biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka, pre­ko Sr­bi­je, Bo­sne ili Hr­vat­ske, da bi ko­nač­no za­vr­ši­le u Šen­gen­skoj zo­ni, s dru­ge stra­ne ma­đar­ske ili slo­ve­nač­ke gra­ni­ce.
Dru­gi kri­jum­ča­ri bi­ra­ju di­rekt­ni­ji put, mo­rem ili va­zdu­hom, od za­pad­ne oba­le Al­ba­ni­je do ita­li­jan­ske po­kra­ji­ne Pu­lja. Od Dra­ča u Al­ba­ni­ji do Ba­ri­ja u Ita­li­ji ima tek ne­što vi­še od 200 ki­lo­me­ta­ra.
Al­ban­ska ma­ri­hu­a­na če­sto sti­že br­zim gli­se­ri­ma iz Cr­ne Go­re, Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je ili se pre­vo­zi ma­lim avo­i­ni­ma, paj­pe­ri­ma, re­kao nam je is­tra­ži­telj iz spe­ci­jal­ne ita­li­jan­ske agen­ci­je Gu­ar­dia di Fi­nan­za ko­ja se bo­ri pro­tiv fi­nan­sij­skog kri­mi­na­la, kri­jum­ča­re­nja i tr­go­vi­ne dro­gom.
– Ako ko­ri­ste avi­on, kri­jum­ča­ri jed­no­stav­no iz­ba­ca­ju ve­li­ke ko­li­či­ne dro­ge iz­nad Pu­lje, gdje nji­ho­vi sa­rad­ni­ci na ze­mlji če­ka­ju na is­po­ru­ku – iz­ja­vio je za BIRN is­tra­ži­telj iz Ba­ri­ja ko­ji je tra­žio da osta­ne ano­ni­man jer im ni­je do­zvo­lje­no da raz­go­va­ra­ju sa no­vi­na­ri­ma.
U iz­vje­šta­ju Glav­ne upra­ve za bor­bu pro­tiv dro­ge u Ita­li­ji za 2105. ka­že se da su kri­jum­ča­ri na­pra­vi­li „skri­ve­ne po­let­ne sta­ze na dru­goj stra­ni Ja­dra­na“. Ita­li­jan­ska Na­ci­o­nal­na upra­va za bor­bu pro­tiv ma­fi­je na­vo­di, ta­ko­đe u iz­ve­šta­ju za 2015, da je omi­lje­na tak­ti­ka kri­jum­ča­ra da kri­ju dro­gu sa dru­gom ro­bom u „pre­ra­đe­nim šle­pe­ri­ma, kom­bi­ji­ma ili auto­mo­bi­li­ma“ ko­ji pro­la­ze kroz lu­ku u Ba­ri­ju.
Po­što ne­ma sop­stve­nih ka­pa­ci­te­ta za nad­gle­da­nje, Al­ba­ni­ja je u av­gu­stu 2012. sklo­pi­la spo­ra­zum sa Ita­li­jom pre­ma ko­jem će ita­li­jan­ska po­li­ci­ja pra­vi­ti va­zdu­šne snim­ke obla­sti u ko­ji­ma se ga­ji ka­na­bis. Sli­ke se ša­lju na Uni­ver­zi­tet u Na­pu­lju, gdje struč­nja­ci iz­ra­ču­na­va­ju broj bi­lja­ka.
Pre­ma po­da­ci­ma agen­ci­je Gu­ar­dia di Fi­nan­za, u va­zdu­šnim sni­ma­nji­ma oba­vlje­nim 2014. go­di­ne iz­nad sve­ga 15 od­sto al­ban­ske te­ri­to­ri­je ot­kri­ve­no je 815 plan­ta­ža sa oko 165.000 bi­lja­ka ka­na­bi­sa. Sle­de­će go­di­ne je ot­kri­ve­no 1.200 plan­ta­ža sa 243.000 bi­lja­ka, ta­ko­đe, sa­mo na 15 od­sto te­ri­to­ri­je.

(Dan)