Bolonja unazadila univerzitetsko obrazovanje

On je Pobjedi kazao da je Bolonja unazadila univerzitetsko obrazovanje zbog loše postavljene osnove za njenu primjenu. Pejović kaže i da nije siguran je li država spremna finansijski da podrži predstojeću reformu, ocjenjujući da bez ulaganja u obrazovanje nema napretka.

„Krivica je na nama jer nijesmo postavili dobre temelje za njenu implementaciju. I pored svega 2003. godine smo odlučili da je već 2004. počnemo realizovati, iako je prelazni period bio do 2010. O ovom je odlučila politika, iako su fakulteti iskazali rezervu na način primjene i ocijenili da će ovakav način sprovođenja reforme biti „korak naprijed, a dva nazad“, što se, nažalost, obistinilo. Najgore je u svemu ovome što je opao kvalitet. Uveli smo sistem koji niko drugi u Evropi nije imao 3+1+1. Umjesto starog dobrog diplomiranog inženjera, ekonomiste, pravnika proizveli smo bečelore, specijaliste i mastere, sve neprepoznatljive diplome“, pojasnio je on.

On kaže da je Univerzitet spreman za reformu obrazovanja.

„Ovo je trebalo raditi ranije, dugo se i nepotrebno čekalo, čitavih 12 godina. Da li je država spremna da ovu reformu finansijski podrži, nijesam siguran. Bez toga nema reforme. Država bi trebalo da zna da bez ulaganja u obrazovanje i nauku nema kvalitetnog obrazovanja, a samim tim ni napretka“, rekao je on.

Prema njegovim riječima sprovođenje reforme je vrlo složen i odgovoran posao.

„Tu se ne smije eksperimentisati. Kada je u pitanju model Bolonjska deklaracija daje određene okvire i tvrdnje nekih sa Univerziteta da je izvorno tumačenje ,,Bolonje“ 3+2 nije tačno. Bolonjska deklaracija propisuje samo da osnovne studije ne smiju biti

kraće od tri godine i da drugi, naredni ciklus vodi magistarskim i/ili doktorskim studijama, kao što je to bio slučaj u mnogim evropskim državama. Ovo znači da su mogući sistemi 3+2, 3+1, 4+0 uz dodatak doktorskih studija, čak i neki drugi sistemi poput 4+2 i slično. Treba istaći da Deklaracija traži da znanje koje se stiče nakon prvog ciklusa mora imati odgovarajući nivo i mora biti relevantno na evropskom tržištu radne snage, što se zaboravlja“, naveo je on.

Treba istaći da većina evropskih univerziteta koji se visoko kotiraju na Šengenskoj listi ima sistem 4+1.

„Oni imaju i sistem 3+2, ali obično organizuju integralne studije i kod njih tehnički fakulteti traju i do pet godina. Trajanje osnovnih studija četiri godine u najvećem broju struka obezbjeđuje odgovarajuće znanje i prepoznatljivu diplomu i to smatram minimumom ispod kojeg se ne može ići. Dodatna magistarska diploma koja se plaća u ovom slučaju nije neophodna i ona će biti interesantna studentima koji žele dodatno da se usavršavaju. Model 3+2 neminovno tjera studente da završe pet godina od kojih dodatne dvije moraju da plate. Pobornici ovog modela vjerovatno imaju ovo u vidu. Kao dodatne argumente navode lakšu mobilnost, što nije tačno i da nema smisla da magistarske studije traju godinu, ali smatraju da ima smisla da osnovne studije traju tri godine“, rekao je Pejović između ostalog.