CG trgovci se žale na “sivu” zonu i besparicu

Siva ekonomija, naplata potraživanja, konkurencija iz neformalnog sektora, visoke takse i naknade posebno na lokalnom nivou i nedostatak novca, neki su od problema koji negativno utiču na poslovanje trgovaca, ocijenjeno je iz Privredne komore PKCG.

Sekretar Odbora Udruženja trgovine PKCG Nina Drakić kazala je na sjednici koja je održana u ponedjeljak, da su poteškoće u naplati potraživanja i tokom prošle godine karakterisale poslovanje većine privrednih subjekata.

“Pored toga, na poslovanje negativan uticaj i dalje ima nedostatak odgovarajućeg kadra, odnosno neadekvatno edukovana radna snaga”, rekla je Drakić, prenosi MINA-business.

Iz PKCG je saopšteno da je Odbor Udruženja trgovine na sjednici razmatrao poslovanje u tom sektoru u prošloj godini, promet akciznim proizvodima i Zakon o porezu na kafu.

Drakić je saopštila da je u prošloj godini ostvaren promet u trgovini na malo od 1,19 milijardi eura, što predstavlja povećanje od 2,5 odsto u odnosu na 2013.

„Posmatrano po mjesecima, najveći promet ostvaren je u avgustu u iznosu od 134,4 miliona eura, što predstavlja povećanje od 4,3 odsto u odnosu na isti mjesec 2013. godine. Tokom dvanaest mjeseci prošle godine prosječan promet u trgovini na mjesečnom nivou iznosio je 99,1 miliona eura”, rekla je Drakić.

Podaci o prometu po djelatnostima pokazuju da se najveći rast ostvaruje u trgovini farmaceutskim, medicinskim, kozmetičkim i toaletnim preparatima i to 29,1 odsto u decembru prošle godine u odnosu na isti mjesec 2013. 

Iz PKCG su kazali da je promet pao u trgovini hranom, pićem i duvanom, 9,8 odsto.

Prosječna neto zarada iznosila je 335 eura, što predstavlja rast od 2,4 odsto.

Stevan Karadaglić, iz kompanije Kastex, ocijenio je da ohrabruju podaci koji pokazuju rast prometa u trgovini na malo.

“Međutim, obeshrabruje činjenica da je došlo do smanjenja trgovina hranom, pićem i duvanom, što je prije svega posljedica pada zivotnog standarda, a ne snabdijevenosti nasih maloprodajnih objekata”, rekao je Karadaglić.

Prema njegovim riječima, ohrabruje i podatak da je u trgovini evidentiran rast zarada, što do sada nije bio slučaj.

“Što se tiče barijera u poslovanju, tu je i dalje prisutna siva ekonomija, zatim naplata potraživanja, što pokazuje kolika nam je likvidnost privrede odnosno nedostatak obrtnih sredstava, zatim donošenje novih zakona i podzakonskih akata”, smatra Karadaglić.

Jovan Lekić iz kompanije Nall saopštio je da je obaveza menadžmenta PKCG i privrednika kao njenih članova da ozbiljno sagledaju podatke o robnoj razmjeni sa inostranstvom.

On je ocijenio da pad pokrivenosti uvoza izvozom sa 21 odsto na 18 odsto, veliki deficit u robnoj razmjeni i strukturni problemi u čitavoj crnogorskoj privredi predstavljaju velike izazove. 

“Kada kontaktirate sa kolegama iz Bugarske vidite da su oni profitirali u periodu prilagođavanja Evropskoj uniji (EU). Mi još nemamo strategiju kojom bi postigli smanjenje deficita u robnoj razmjeni. Loši pokazatelji u dijelu robne razmjene imaju uticaja i na sektor trgovine i potrebno je da imamo informacije u kom pravcu privredu da usmjerimo da bi riješili taj problem i da bi razmjena bila prihvatljivija”, naveo je Lekić.

Potpredsjednik PKCG, Ljiljana Filipović, je saopštila da je ta privredna asocijacija u prošloj godini pripremila Analizu spoljne trgovine i da je na okruglom stolu na kojem je razmatrana ocijenjeno da je u interesu ukupnog privrednog rasta potrebno u Vladinim politikama dati prioritet izvozu roba i usluga.

Ona je navela da je potrebno izraditi cjelovitu strategiju rasta izvoza, koja kroz koordinirane aktivnosti nadležnih organa treba da doprinese realizaciji tog cilja.

Predstavnik Ministarstva finansija, Ružica Bajčeta, govoreći o novinama u dijelu akcizne politike, kazala je da su akcize predmet kontinuiranog usklađivanja sa regulativom EU, odnosno direktivama koje se tiču oporezivanja duvanskih proizvoda, mineralnih ulja, naftnih derivata, alkohola. 

“Osnovne izmjene Zakona o akcizama u prošloj godini odnosile su se upravo na usklađivanje duvanskih proizvoda sa relevantnim direktivama. Usvojen je akcizni kalendar, kao plan povećanja visine akcize, od 1. novembra prošle godine do 2019”, dodala je Bajčeta.

Prve izmjene akciznih stopa usljed akciznog kalendara, ostvariće se 1. aprila.

“Visina akcize iznosila je 1. novembra 19 eura na hiljadu komada, a 1. aprila ona ce iznositi 20 eura na hiljadu komada”, objasnila je Bajčeta.

Ona je saopštila da je planirana dinamika postepenog usklađivanja sa nepretjeranim povećanjem upravo iz razloga što se moralo voditi računa o cjelokupnom poslovnom ambijentu i regionalnom pristupu.

Jedna od izmjena Zakona o akcizama odnosila se i na izmiještanje nadležnosti kod obračunavanja i plaćanja akcize.

“Sve ono što je radila Poreska uprava (PU), a to je bila nadležnost nad skladištenjem i prozvodnjom akciznim proizvodima, bilo da je riječ o duvanu, minerlnim uljima, alkoholnim pićima, od 1. januara je objedinjeno kod Uprave carina”, kazala je Bajčeta.

Ona je podsjetila i da je od 1. januara kafa ukinuta kao akcizni proizvod i da je krajem prošle godine Vlada donijela Predlog zakona o porezu na kafu, koji je Skupstina usvojila 27. januara.

“U cilju bolje primjene i jasnoće zakona, u toku je izrada pravilnika, koji će do kraja sedmice biti objavljen u Službenom listu”, rekla je Bajčeta.

Pomoćnik direktora Uprave carina za carinsko-pravne poslove, Snežana Vučković, je saopštila da kada je u pitanju Zakon o akcizama, od 1. januara ove godine Uprava carina ima potpunu nadležnost u sistemu upravljanja, obračuna, naplate i kontrole akcize u spoljnotrgovinskom i unutrašnjem prometu nad cijelim carinskim područjem.

“Svi instituti Zakona nad akcizama implemenitrani su u naš informacioni sistem. Inspektori koji rade na terenu su u svakodnevnoj komunikaciji sa privredom, doneseni su svi podzakonski akti u kojima su bliže definisani svi dokumenti koji se prilažu za različite prijave za akcizne proizvode i većih problema u implementaciji nema”, navela je Bajčeta.

Pomoćnik direktora Uprave carina za bezbjednost i kontrolu, Lidija Mijović, je saopštila da je puno urađeno na suzbijanju sive ekonomije i pozvala privrednike da ukažu u kojim oblastima treba obratiti posebnu pažnju. 

Predstavnik Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO), Ilija Mugoša, govorio je o aktivnostima na projektu Unaprijeđenje konkurentnosti lokalnih malih i srednjih preduzeća u Crnoj Gori kroz razvoj klastera.

“Taj projekat pokrenut je prošle godine i usmjeren je ka jačanju konkurentnosti i pristupu tržištu odabranim klasterima i mrežama u Crnoj Gori. U okviru projekta podržana su i razvijena četiri klastera i to metalski klaster, kao i klaster slatkovodne akvakulture, vina i maslinovog ulja”, zaključili su iz PKCG.