EVA U ZAGRLJAJU PODGORIČANA

Poznata glumica u razgovoru sa građanimaEva u zagrljaju PodgoričanaPo­zna­ta glu­mi­ca Eva Ras u Pod­go­ri­cu je do­šla po­slom, ali je ima­la i do­volj­no vre­me­na da pro­še­ta pod­go­rič­kim uli­ca­ma i tr­go­vi­ma ka­ko bi osije­tla pra­vi duh ovog gra­da…Ni tra­ga umo­ru, ni tra­ga ner­vo­zi, sa­svim opu­šte­na i na­smi­ja­na ju­če se za­pu­ti­la u šet­nju kroz Blok pet pa da­lje pre­ko Mo­ra­če. Pro­la­zni­ci su u pr­vi mah bi­li iz­ne­na­đe­ni, za­u­sta­vlja­li su je na sva­kom ko­ra­ku ka­ko bi je po­zdra­vi­li, a ona je sr­dač­no sa nji­ma raz­go­va­ra­la. Me­đu nji­ma se na­šao i lek­tor se­ri­je Ori­đi­na­li Če­do Ni­kić ko­jeg je vi­dje­la na­kon 30 go­di­na. Pod­go­ri­ča­ni su se pri­sje­ća­li sce­na iz fil­mo­va i se­ri­ja ko­ji su bi­li i osta­li ne­is­cr­pan iz­vor in­spi­ra­ci­je, vi­ce­va, do­sjet­ki i fo­ra za či­ta­ve ge­ne­ra­ci­je ko­je su od­ra­sta­le u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji.

Eva nam je ot­kri­la da vo­li da upo­zna­je no­ve lju­de, jer upra­vo oni do­pri­no­se nje­noj sla­vi i či­ne je sreć­nom. Ka­ko je ka­za­la, ni­je joj pr­vi put da do­la­zi u Pod­go­ri­cu i uvi­jek joj se ra­do vra­ća. Po­seb­nu hva­lu ima za lju­de ko­ji su vr­lo sr­dač­ni i go­sto­pri­mlji­vi. Na pi­ta­nje ot­kud baš u Blo­ku pet ona je od­go­vo­ri­la da je od­sje­la u ho­te­lu „Cr­no­gor­ska ku­ća” u bli­zi­ni, pa ju je put tu­da na­nio.

-Obo­ža­vam ovaj grad i ra­do mu se vra­tim. Ov­de sam sa Živ­kom Ni­ko­li­ćem sni­ma­la to­li­ko fil­mo­va ko­ji su pre­ži­vje­li „pe­čat vre­me­na”, uklju­ču­ju­ći i Ori­đi­na­le ko­je smo mje­se­ci­ma ra­di­li. Bi­lo je sjaj­nih mo­me­na­ta to­kom sni­ma­nja te se­ri­je. Mo­gu slo­bod­no da ka­žem da mi je Pod­go­ri­ca kao rod­ni grad. Po­pri­lič­no je umi­ve­na i sre­đe­na, odi­še ne­kom ko­smo­po­lit­skom ener­gi­jom. Ima li­je­pih mje­sta, me­đu ko­ji­ma bih iz­dvo­ji­la Hram Hri­sto­vog vas­kr­se­nja. At­mos­fe­ra je opu­šte­na. Lju­di su po­seb­ni, po­na­ša­ju se ta­ko uz­vi­šno, fan­ta­stič­no kao da su mi se­stre i bra­ća. I uvi­jek se ta­ko osje­ćam kad god do­đem ov­dje. Ta­ko se ja osje­ćam i u Sr­bi­ji. To je slo­ven­ski duh. Ni­je to men­ta­li­tet. Bog je naš na­rod ta­ko stvo­rio, da je sr­da­čan i vo­li cio svi­jet – pri­ča Eva Ras.

Glu­mi­ca na­vo­di da Pod­go­ri­ca ima do­sta mo­sto­va pa se mo­že uži­va­ti u div­nom po­gle­du na ri­je­ku. Eva se sla­že da su se vre­me­na pro­mi­je­ni­la pa sa­mim tim i Pod­go­ri­ca. Me­đu­tim, ono što ne za­bo­ra­vlja je pod­go­rič­ka pu­bli­ka ko­ja do­pri­no­si nje­noj sla­vi i ne do­zvo­lja­va joj da osta­ri.

-Pod­go­ri­ca je in­spi­ra­tiv­na. Shva­ti­la sam to dok sam pro­la­zi­la nje­nim uli­ca­ma ko­ji­ma je Nje­goš isto pro­la­zio i sre­ta­la raz­ne lju­de. I ta­ko idem i raz­mi­šljam ka­ko sam na­pu­ni­la 76 go­di­na, a to zna­či da već sa­da imam 77. Po ma­te­ma­tič­koj lo­gi­ci ne mo­že se ima­ti što ne­ma­te. Vri­je­me le­ti, a ja raz­mi­šljam o to­me ka­ko sve te lju­de ko­je sri­je­ćem ne po­zna­jem, i shva­tim da naš uspjeh za­vi­si od ne­po­zna­tih oso­ba. Sve ono što po­zna­je­mo i sret­ne­mo to ne do­pri­no­si na­šem uspje­hu kad se ba­vi­te jav­nim po­slo­vi­ma i kul­tu­rom ne­go va­šoj sla­vi. Ovaj grad me je na to pod­sje­tio. Pod­go­ri­ča­ni ko­je ni­sam po­zna­va­la, a do­pri­ni­je­li su mom uspje­hu, da ne bu­dem biv­ša glu­mi­ca ne­go sa­da­šnja – ka­že po­zna­ta glu­mi­ca.

Glu­mi­ca se pri­sje­ti­la i svo­je pri­ja­te­lji­ce Dra­gi­ce To­mas bez ko­je, ka­ko ka­že, do­la­zak u Pod­go­ri­cu vi­še ni­je isti.
-Sve vri­je­me mi­slim o Dra­gi­ci To­mas ko­ja mi je bi­la do­bra pri­ja­te­lji­ca. Na­ža­lost ona vi­še ni­je sa na­ma i ne­do­sta­je mi. Pod­go­ri­ca ni­ka­ko ni­je ista bez nje – ka­že Eva.

Su­ze i smi­jeh na pre­mi­je­ri no­vog fil­ma

Eva Ras ka­za­la je da je po­seb­no uži­va­la u pre­mi­je­ri svog no­vog fil­ma ko­ji je pri­ka­zan u sri­je­du ve­če u Si­ne­plek­su.
-U fil­mu igram jed­nu ba­bu, i fe­no­me­nal­na je ulo­ga. Ba­ba se slu­čaj­no sret­ne sa vi­ja­grom, kre­ne da ju­ri mla­di­će, stig­ne ih i vo­di lju­bav sa nji­ma. Do su­za smo se smi­ja­li na pre­mi­je­ri, a i dok smo sni­ma­li film. Pu­bli­ka je bi­la u de­li­ri­ju­mu, jer glav­nu ulo­gu igra Mom­či­lo Ota­še­vić ko­ji je ja­ko omi­ljen. Deč­ko sa ko­jim ja spa­vam igra Da­ni­lo Ba­bo­vić. On se ma­lo sti­dio od me­ne, dok je pu­bli­ka na­vi­ja­la- pri­ča Eva kroz ši­ro­ki osmi­jeh.

(DAN)