“FENOMEN ‘DETRENING'” Zašto se infarkti dešavaju u profesionalnom sportu? Evo šta kažu stručnjaci
Hala “Mege”, u kojoj je proslavljeni košarkaš koji je juče preminuo Dejan Milojević proveo veći dio svoje trenerske karijere nosiće naziv po njemu, saopštio vlasnik košarkaškog kluba Mega Miško Ražnatović.
Dejan Milojević je u 47. godini umro nakon srčanog udara. Ljekari su se borili za njegov život, ali mu nije bilo spasa. Iznenadna smrt kod bivših, ali i kod profesionalnih sportista nije novost, a ljekari kažu da se ona dešava, jer je njihovo tijelo izloženo velikim naporima
Dragiša Gudelj, Elajdža Pis, Agiman Diavus – samo su neki od fudbalera koji su na terenu pali zbog problema sa srcem. Slična sudbina zadesila je i neke atletičare, košarkaše… Na sreću, fatalni ishodi na terenu su rijetki, ali oprez je uvijek potreban.
PREMINUO DEJAN MILOJEVIĆ: Bivši igrač i trener Budućnosti umro od posledica srčanog udara u 46. godini
“Profesionalni sport je posebna kategorija gde je organizam izložen velikom fizičkom naporu, a samim tim i kardiovaskularni sistem. Sportista mora da bude potpuno zdrav da bi mogao da se bavi tim zanimanjem. Međutim, dešava se da postoje neka stanja koja nisu na vrijeme prepoznata i to je ono što dovede do naprasne srčane smrti. I imali smo prilike da vidimo to na terenu”, kaže za Blic TV Nataša Janković, kardiološkinja
Savremeni sportisti izloženi su nadljudskim naporima, pa ih zato i nazivaju modernim gladijatorima, kažu stručnjaci sportske fiziologije.
“Oni su po prirodi zdravi ljudi. Međutim, ukoliko je neko zdrav u eri ovakvog gladijatorstva u sportu, to ne garantuje da će za godinu dana biti zdrav. Pogotovo ne garantuje da će on biti zdrav kada prestane da se bavi sportom, jer on onda ulazi u fenomen koji se zove detrening. Prestaju da budu toliko fizički aktivni, a njihov kompletan organizam i pogotovo kardiovaskularni sistem i pogotovo srce je adaptirano na neke druge uslove”, kaže za Blic TV Vladimir Jakovljević, pomoćnik direktora Zavoda za sport i medicinu sporta.
Kada završe karijeru, sportisti se već nalaze u srednjem dobu u kome se uveliko ispoljavaju znaci starenja. Zato je potreban oprez, kažu ljekari.
“I sportisti moraju da vode računa kada prestanu da se aktivno bave sportom. Prije svega pušenje. Ima nažalost sportista koji i kada su aktivni sportisti puše. Mnogi od njih se neadekvatno hrane tako da se ugoje. Onda se samim tim smanji fizička aktivnost kada prestanu da se bave sportom. To su faktori rizika koji povećavaju vjerovatnoću ateroskleroze i svih onih problema koji se dešavaju u opštoj populaciji”, dodaje Janković.
Rekreativni sport je zdrav za organizam. Profesionalni iziskuje veliki fizički napor zbog čega opterećuje srce i cio kardiovaskularni sistem. Kako bi se sagledale posljedice sporta na tijelo, neophodni su redovni pregledi čak i kada se prekine profesionalna karijera.
