HOROR: Čopor pasa izujedao DVOIPOGODIŠNJU djevojčicu

Dvo­i­po­go­di­šnja dje­voj­či­ca I.J., iz se­la Ma­ha­la u Bi­je­lom Po­lju, sa­mo pu­kom sre­ćom pre­ži­vje­la je na­pad čo­po­ra pa­sa lu­ta­li­ca. Raz­ja­re­ne ži­vo­ti­nje ju­če su u po­sli­je­po­dnev­nim sa­ti­ma na­pa­le dje­voj­či­cu u bli­zi­ni ku­će i na­ni­je­le joj po­vre­de u pred­je­lu gla­ve u vi­du vi­še ugri­za. Dje­te­tu je po­moć pru­že­na u bje­lo­polj­skoj Op­štoj bol­ni­ci, a slu­čaj je pri­ja­vljen lo­kal­noj po­li­ci­ji.
Nje­na maj­ka Ma­ri­na Jok­si­mo­vić kroz su­ze pri­ča da se sve od­i­gra­lo iz­ne­na­da, na sa­mo sto­ti­nak me­ta­ra od ku­će, gdje ova pe­to­čla­na po­ro­di­ca od­ne­dav­no ži­vi kao pod­sta­na­ri.
– Mo­je tro­je dje­ce, sin K.J., pe­to­go­di­šnja K.J. i ma­la I.J. igra­li su se na li­va­di is­pred ku­će. U jed­nom tre­nut­ku ču­la sam plač i is­tr­ča­la iz ku­će. Vi­dje­la sam stra­vi­čan pri­zor ko­ji ću pam­ti­ti či­ta­vog ži­vo­ta. Sin i sta­ri­ja kćer­ka su pla­ka­la bli­zu kuć­nog pra­ga, a na li­va­di je sva u kr­vi le­ža­la I.J. Oko nje je bio čo­por pa­sa lu­ta­li­ca, ko­ji je ki­di­sao na nju. Vri­snu­la sam ko­li­ko me gr­lo no­si i kre­nu­la da spa­sa­vam kćer­ku – je­ca­ju­ći pri­ča Ma­ri­na.
Ma­ri­na na­vo­di da su se na­kon što je is­tr­ča­la iz ku­će i vri­snu­la psi su se raz­bje­ža­li, dok je nje­na dvo­i­po­go­di­šnja kćer­ka ob­li­ve­na kr­vlju pla­ču­ći do­zi­va­la po­moć. Di­je­te je, ka­ko ka­že, pret­pje­lo ve­li­ki šok i strah.
– Pri­tr­ča­la sam i uze­la je u na­ruč­je. Ska­me­ni­la sam se ka­da sam vi­dje­la ve­li­ki broj ugri­za. Ima pet-šest ugri­za po li­cu, usti­ma i je­zi­ku. U jed­nom tre­nut­ku či­ni mi se da se bi­la i one­svi­je­sti­la. Bi­lo je stra­šno. Stra­ho­va­la sam za njen ži­vot – pri­ča Ma­ri­na Jok­si­mo­vić.
Do­da­je da je istog tre­na sti­gla po­moć od kom­ši­ja i su­pru­ga Ve­sa, i da su I.J. od­mah pre­ve­zli u bje­lo­polj­ski Ur­gent­ni cen­tar Op­šte bol­ni­ce.
– Us­put je pla­ka­la i drh­ta­la. Tre­sla se kao prut. Sve vri­je­me sam pri­ča­la sa njom i go­vo­ri­la joj šta mi je pa­lo na pa­met sa­mo da mi se ne one­svi­je­sti ili za­spi – ka­že Ma­ri­na.
U Ur­gent­nom cen­tru Op­šte bol­ni­ce po­moć dje­voj­či­ci pru­žio je de­žur­ni lje­kar dr Ke­mal Či­kić.
– Ura­dio je sa svo­jim oso­bljem naj­bo­lje i naj­vi­še što je mo­gao. Na­kon to­ga smo oti­šli u obli­žnji Dom zdra­vlja i ja­vi­li se iza­bra­nom lje­ka­ru, a I.J. je pri­mi­la se­rum. Lje­ka­ri su re­kli da će na dva mje­sta mo­ra­ti da sta­ve ša­vo­ve. To će mi bi­ti naj­te­že, jer se pla­šim da će joj osta­ti ožilj­ci na li­cu. Me­đu­tim, šta da ra­di­mo, na­da­mo se da će ra­ne za­ra­sti – ka­že maj­ka Ma­ri­na.
Po­ro­di­ca Jok­si­mo­vić je pod­ni­je­la pri­ja­vu Cen­tru bez­bjed­no­sti Bi­je­lo Po­lje.
– Bi­lo je i ra­ni­je pa­sa lu­ta­li­ca u ovom kra­ju, ali ova­ko ne­što još se ni­je de­si­lo – ka­že Ma­ri­na.
Dok­tor Ke­mal Či­kić iz­ja­vio je da je ura­dio sve da se po­mog­ne ma­le­noj I.J., ko­ja ima vi­še po­vre­da po gla­vi.
–Te po­vre­de su u vi­du ugri­za, od ko­jih su dvi­je ve­će i mo­ra­ju bi­ti uši­ve­ne, od­no­sno za hi­rur­šku su ob­ra­du – re­kao je dr Či­kić.

(Dan)