IZBORI U POLJSKOJ, EU MOŽE DA ODAHNE? Pravo i pravda 37 odsto glasova, ali vjerovatno ne mogu sastaviti vladu

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim danas u Poljskoj vodi vladajuća stranka Pravo i Pravda, ali demokratska proevropska opozicija ima šanse da sastavi vladu, jer je osvojila većinu u parlamentu, pokazuju prognoze anketa.

Stranka Pravo i Pravda osvojila je 36,8 odsto glasova pokazale su prognoze na osnovu anketa na biralištima koje su odmah poslije zatvaranja birališta u 21 sat objavile državna televizija TVP i privatne TVN24 i Polsat.

Lider Građanske koalicije koja je osvojila 31,6 odsto glasova Donald Tusk već je proglasio da je došao kraj ere Kačinjskog, jer opozicija zahvaljujući 13 odsto glasova za centrističku koaliciju Treći put i 8,6 odsto glasova za Ljevicu ima većinu u parlamentu i prema prognozi 248 poslanika od ukupno 460 u Sejmu.

Jedini mogući koalicioni partner vladajuće stranke Pravo i Pravda, radikalna nacionalistička Konfederacija osvojila je neočekivano svega 6,2 odsto glasova i zajedno sa Pravom i Pravdom ima samo manjinu od 212 poslanika u Sejmu, donjem domu parlamenta.

Ovi izbori u Poljskoj slove kao najvažniji izbori od 1989. godine, kada su, poslije skoro pola vijeka, komunisti “pali”, a sada se svi pitaju da li su konzervativci i nacionalisti iz vladajuće Partije prava i pravde (PiS) Jaroslava Kačinjskog padaju, a vraćaju se proevropske liberalne demokrate bivšeg premijera Donalda Tuska iz Građanske platforme (PO), ili će se Poljska naći u ćorsokaku, pa će biti neophodni novi izbori.

“Nikad u životu nisam bio sretniji. Pobijedila je Poljska, pobijedila je demokratija. Skinuli smo ih sa vlasti. Tu pobjedu nam više niko neće ukrasti“, kazao je Tusk pošto je objavljena prognoza.

Lider vladajućih konzervativaca Jaroslav Kačinjski priznao je posredno poraz kada je kazao da iako je Pravo i Pravda pobijedila na parlamentarnim izborima po treći put to ne znači da će moći da sastavi vladu.

“Ovo je naš veliki uspjeh. Naravno postavlja se pitanje da li će taj uspjeh moći da se pretvori u još jednan mandat vlade. To u ovom trenutku ne znamo. Ali bez obzira da li ćemo biti na vlasti ili i u opoziciji tražićemo načine da realizujemo naš program. Mi nećemo izdati Poljsku”, kazao je lider Prava i Pravde Jaroslav Kačinjski.

Sudbinske izbore, kako su ih nazvale i vlast i opozicija, pratilo je veliko interesovanje preko 29 miliona registrovanih birača ne samo u Poljskoj već i u dijaspori, gdje se za glasanje prijavilo preko 600.000 Poljaka sa pravom glasa, što je dva puta više nego prije četiri godine.

Prema prognozi agencije Ipsos za TVP, Polsat i TVN24 izlaznost je dostigla rekordnih 72,9 odsto.

Na izborima za 460 poslanika Sejma po proporcionalnom izbornom sistemu i 100 senatora po većinskom sistemu vladajuća stranka Pravo i Pravda Jaroslava Kačinjskog i njen mali koalicioni partner Suverena Poljska nastojali su da dobiju kao prvi od pada komunisti i treći četvorogodišnji mandat da dovrše reforme koje su počeli u jesen 2015. godine po uzoru na Mađarsku Viktora Orbana.

Precizirane prognoze rezultata televizije će objaviti i kasnije noćas, a Državna izborna komisija najavila je konačne zvanične rezultate u utorak prije podne.

Zašto se ovi izbori porede sa onima iz 1989?

Zbog toga što izbori u Poljskoj neće uticati samo na unutrašnju političku situaciju, iako se mogu očekivati “tektonski poremećaji”, već će u velikoj mjeri odrediti i uticati na opštu evropsku poziciju i politiku u kontekstu rata u Ukrajini, sukoba na Bliskom istoku i jačanje radikalne desnice u Evropi.

Poljsko društvo je drastično podijeljeno po ideološkim i vrijednosnim linijama, piše Jutarnji list.

I PiS i PO su dijametralno suprotni po mnogim pitanjima, od odnosa prema migrantima, abortusu, LGBT+ i Evropskoj uniji.

PiS je buntovnik Unije i često opstruiše zajedničku politiku Brisela zajedno sa Mađarskom.

Jedino što ih sprečava da nanesu više štete Evropskoj uniji je njihov odnos prema Rusiji, odnosno ruska agresija.

Pristup Varšave i Budimpešte je suštinski drugačiji i jedino što koči zajedničko podrivanje evropske politike.

Podsjećanja radi, Poljska je ušla u sukob sa Briselom zbog svojih odluka u pravosuđu koje je odbacilo važnost i prioritet evropskih zakona nad poljskim, pa je EU čak zamrzla 35 milijardi evra pomoći tokom pandemije, ali je sadašnja situacija do rata protiv Ukrajine stavio ta pitanja u zaostatak i Brisel ih je zamrzao, ali nije zaboravio.

Poljska trenutno ima najdrastičniji zakon o abortusu. Dozvoljen je samo u slučaju kada je život majke ugrožen, ali nakon ljekarskog mišljenja mora biti posebno odobren od strane državnog tužioca.

Abortus nije dozvoljen čak ni u situacijama kada je medicinski dokazano da fetus ima deformitete koji su opasni po njegov život ili život majke.

Prije izbora, kao vrhunac kampanje, Tusk je sproveo tzv. milionski marš na kojem se zaista okupilo toliko ljudi (prorežimski mediji su pokušali da smanje broj govoreći da je manje od 40 hiljada ljudi) posvećenih pravu žena da izaberu abortus i uopšte ravnopravnosti žena, ali i LGBT+ zajednicu i davanje im prava na brak i usvajanje djece, što PiS smatra „sudnjim danom čovječanstva i krajem poljskih tradicionalnih vrijednosti“.

Posle tog masovnog skupa u Varšavi, Tusku su porasla krila, a ankete su im “skočile”. Doduše, PiS je izbore lukavo spojio sa četiri referenduma – o snižavanju starosne granice za odlazak u penziju, podizanju odbrambenih “ograda” na granici sa Bjelorusijom, i dva koja bi im sada, u izbornoj “sudijskoj nadoknadi”, mogla dati prednost jer su gradili kampanja za pitanja “diskreditacije” protivnika, navodi Jutarnji.

Prije svega, riječ je o ograničenju prijema migranata, a najnovija eskalacija sukoba na Bliskom istoku podgrijala je strah od novog, masovnijeg migrantskog talasa, koji se već panično naduvava i naduvava. referendum o “zabrani prodaje državne imovine strancima”.Kampanja je bila toksična, veoma gruba, neprijateljska, puna udaraca ispod pojasa, a posebno PiS nije birao sredstva da ocrni Tuska. Otvoreno su ga nazivali izdajnikom i da je bio “oličenje zla”, pa čak i da bi njegov povratak na vlast “značio kraj Poljske”.

PiS je kampanju proveo u žestokom antinjemačkom i antiruskom tonu, optužujući Tuska, koga su prorežimski mediji često nazivali „Donald Merlek”, da je „predao Poljsku Berlinu i Moskvi”, ali i „pederima”.

Mnogi poljski analitičari smatraju da izbori nisu važni samo za budućnost Poljske, već će odrediti i sudbinu Kačinjskog i Tuska, dvojice najjačih političara, pa predviđaju da bi poraz na izborima, odnosno nemogućnost sastavljanja vlade mogao označiti i kraj političkog života gubitnika.