Koronavirus i vakcine: Poslije dvije godine, šta znamo o rezultatima i neželjenim dejstvima - Volim Podgoricu

Koronavirus i vakcine: Poslije dvije godine, šta znamo o rezultatima i neželjenim dejstvima

Nova izložba u londonskom Muzeju nauke istražuje epske razmere izrade i raspodjele vakcina protiv kovida-19.

Na jednoj polici su izloženi špric, ampula i kartonska tacna.

Oni su upotrijbljeni 8. decembra 2020, kad je devedesetogodišnja Engleskinja Margaret Kinan postala prva osoba na svijetu koja je dobila vakcinu protiv kovida van kliničkih ispitivanja.

Do sada je dato 13 milijardi doza širom svijeta, uključujući buster doze i ažurirane imunizatore, koji štite od najnovijih sojeva korona virusa.

Šta smo saznali za ove dvije godine?

Šta nam otkrivaju podaci o efikasnosti vakcina?

I šta se zna od neželjenim dejstvima?

Gde u Srbiji možete da se vakcinišete protiv korona virusa i sezonskog gripa
Srbija odobrila bivalentne vakcine protiv kovida: Ko treba da ih primi i šta znamo o njima
Zatvaranje kovid ambulanti u Beogradu: Šta znamo do sada
Ukratko, istraživanja pokazuju da su odobrene vakcine protiv kovida bile prvenstveno zaslužne za zauzdavanje broja bolničkih liječenja i smrti širom svijeta.

Bez njih, broj ljudi pogođenih zdravstvenom krizom bio bi mnogo viši.

Uz to, ustanove javnog zdravlja smatraju najozbiljnija neželjena dejstva retkim.

Pogledajmo sada pobliže šta sve stoji iza tih tvrdnji.

Praktične posljedice

Otkako su doze počele da stižu do velikih populacija, broj bolničkih liječenja i stope smrtnosti u vezi sa korona virusom su značajno opale širom svijeta.

Čak i sa naletom zaraznijih sojeva kao što je omikron, imunizacija se postarala da većina ljudi ne mora teško da se razboli ili umre.

U anketi objavljenoj 13. decembra, Fond Komonvelta pozvao je naučnike iz Škole javnog zdravlja na Univerzitetu Jejl, u SAD, da odgovore na ključno pitanje: „Šta bi se dogodilo da nismo imali vakcine protiv kovida-19?”

Rezultati ukazuju na to da bi se u posljednje dvije godine samo SAD suočile sa 18,5 miliona bolničkih liječenja i 3,2 miliona više smrti od kovida.

Uz to, oni pokazuju da je američki program vakcinacije uštedio 1,15 biliona dolara u medicinskim troškovima – što je suma koja bi bila potrebna za liječenje dodatnih slučajeva zaražavanja.

„Od 12. decembra 2020. godine, u SAD je prijavljeno 82 miliona infekcija, 4,8 miliona bolničkih liječenja i 798.000 smrti. Drugim riječima, bez vakcinacije, SAD bi doživjele 1,5 puta više infekcija, 3,8 puta više bolničkih liječenja i 4,1 puta više smrti”, kažu autori.

„Vakcinacija protiv kovida je napravila razliku između umiranja i preživljavanja za mnoge ljude”, kaže doktorka Izabela Balalai, potpredsednica Brazilskog udruženja za imunizaciju (SBIM).

Foto: BBC

Zemlja doktorke Balalai, Brazil, bila je jedna od najteže pogođenih virusom i dobar je primjer za to kako funkcionišu vakcine.

Kad su bile odobrene prve vakcine, u januaru 2021. godine, Brazil je dostizao najdramtičnije trenutke od početka pandemije.

Između kraja marta i početka aprila prošle godine, prosečna dnevna stopa smrtnosti od kovida prelazila je 3.000 slučajeva, dok su nova zaražavanja dostizala brojku od 72.000 slučajeva dnevno, prema Nacionalnom savetu sekretara zdravlja.

U narednim nedeljama — kako se procenat vakcinisanih Brazilaca povećavao — broj smrti počeo je drastično da opada.

Te brojke su počele ponovo da rastu u januaru 2022. godine, sa dolaskom novog omikron soja.

Ali vrhunac ovog novog talasa zabeležio je 950 smrti dnevno — što je manje od trećine u odnosu na prethodni rekord.

Pogledajte video: Odgovori na najčešća pitanja o kovid vakcinama

Šta je sa neželjenim dejstvima?

„Kako vrijeme više prolazi i daje se više doza vakcine protiv kovida, sve smo sigurniji u njihov bezbjednosni profil”, kaže doktorka Balalai.

U protekle dvije godine, regulatorne agencije i ustanove za javno zdravlje ulagale su veliki napor u nadziranje i istraživanje svih slučajeva vjerovatnih neželjenih dejstava poslije vakcine.

Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) ističe da su „ozbiljna neželjena dejstva izuzetno rijetka”.

Među najčešćim neprijatnostima poslije vakcinacije, oni ističu:

Bol na mjestu uboda;
Umor;
Glavobolja;
Bol u tijelu;
Temperatura;
Osjećaj mučnine.

Britanska vlada dodaje da je „većina ovih neželjenih dejstava blaga i traje kraće od nedelju dana.”

Ali šta je sa ozbiljnim neželjenim dejstvima?

Šta kažu najnovije brojke?

Najsvežiji podaci takve statistike objavio je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Prema CDC.-u, ovo su proporcionalne brojke slučajeva najozbiljnijih neželjenih dejstava poznatih do sada:

Anafilaksa (teška alergijska reakcija posle vakcinacije): pet slučajeva na jedan milion datih doza;
Tromboza kod Jansenove vakcine: četiri slučaja na jedan milion datih doza;
Gilen-Bareov sindrom povezan sa Jansenovom vakcinom: nema zvaničnih brojki, ali postojalo je „blago povećanje” u slučajevima kod muškaraca starijih od 50 godina imunizovanih ovom vakcinom, za razliku od onih koji su dobili Fajzerove doze;
Miokarditis i perikarditis (zapaljenje srca) kod mladih ljudi koji su dobili fajzerovu vakcinu: od 12 do 15 godina: 70,7 slučajeva na milion datih doza; od 16 do 17 godina: 105,9 slučajeva na milion datih doza; od 18 do 24 godina: 52,4 slučaja na milion datih doza.
CDC javlja da je „najveći broj pacijenata sa miokarditisom ili perikarditisom koji je dobio negu reagovao dobro na lekove i odmor i da se brzo oporavio.”

On dodaje: „Brojne studije i analize podataka iz sistema nadzora bezbednosti pokazuju da su vakcine bezbedne.”

Kad su u pitanju smrti, evidencija u SAD pokazuje da je, od 657 miliona datih doza u zemlji, do 7. decembra 2022, posle vakcinacije identifikovano 17.800 smrti (iliti 0,0027 odsto od ukupne brojke), iako davanje doza nije identifikovano kao direktan uzrok.

Istraživanje svih ovih slučajeva putem analize medicinskih kartona i autopsije pokazalo je da je samo devet smrti bilo povezano sa upotrebom Jansenove vakcine.

Doktorka Balalai ističe da nijedan lek, vakcina ili zahvat nisu potpuno lišeni rizika.

„Sve ove brojke pokazuju da isplativost vakcinacije daleko nadmašuje povremeni i redak problem”, kaže ona.

Vakcina AstraZeneka – kad se politika umeša u medicinu
Zašto je godinu dana „dugačak period“ za potvrdu bezbednosti vakcina
Vakcine protiv kovida-19 nisu povezane sa smrtnim slučajevima
Šta nas čeka dalje?
Dve godine nakon što su postale dostupne prve vakcine protiv kovida-19, još uvek postoje brojni izazovi sve dok korona virus ne bude bio efikasno kontrolisan.

„Sa globalne tačke gledišta, imamo zemlje koje su daleko zaostale sa imunizacijom”, kaže epidemiolog Andre Ribas Freitas.

Na Haitiju, na primer, dve prvobitne doze je primilo svega 2 odsto populacije.

Brojke su niske i u zemljama kao što su Alžir (15 odsto), Mali (12 odsto), Kongo (4 odsto) i Jemen (dva odsto).

„Ovo predstavlja veliki razlog za zabrinutost, budući da zauzdavanje intenzivne viralne transmisije predstavlja rizik od pojavljivanja zaraznijih ili patogenijih sojeva”, upozorava on.

Slične Objave

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com