LALIĆ: Komandiri ZIKS-a su mi ubili brata drogom

Za­tvo­re­nik Ve­se­lin La­lić iz Nik­ši­ća jav­no je po­zvao nad­le­žne or­ga­ne da ga po­zo­vu na sa­slu­ša­nje ka­ko bi ot­krio ime­na ko­man­di­ra iz spu­škog za­tvo­ra ko­ji su do­sta­vi­li dro­gu nje­go­vom mla­đem bra­tu Bran­ku (29) ko­ji je kra­jem pro­šle go­di­ne pre­mi­nuo u će­li­ji. La­lić je pre­ko čla­no­va po­ro­di­ce stu­pio u kon­takt sa re­dak­ci­jom „Da­na” ka­da je po­ru­čio da je ogor­čen što ni­ko ni­je uzeo iz­ja­vu od nje­ga po­sli­je bra­to­ve smr­ti. Ob­duk­ci­ja je, ka­ko tvr­de La­li­ći, po­ka­za­la da je Bran­ko pre­mi­nuo od po­sle­di­ca pre­do­zi­ra­nja. Brat sa­da po­koj­nog mla­di­ća tvr­di da zna od ko­ga, ka­ko i za ko­li­ko nov­ca je nje­gov brat ku­po­vao dro­gu. La­li­ći tvr­de da je ob­duk­ci­ja po­ka­za­la da je Bran­ko u mo­men­tu smr­ti u kr­vi imao tri raz­li­či­te vr­ste nar­ko­ti­ka.

Po­ro­di­ca Ve­se­li­na La­li­ća za „Dan” je sa­op­šti­la da je ovaj za­tvo­re­nik ro­bi­jao u će­li­ji po­red bra­to­ve, da su za­jed­no išli u šet­nju, te da je ta­ko sa­znao šta se do­ga­đa­lo. O to­me ko je do­sta­vljao dro­gu nje­go­vom bra­tu na­vod­no su po­tvr­di­li nje­go­vi ci­me­ri iz će­li­je. Upra­va za­tvo­ra oba­vi­je­sti­la je Ve­se­li­na La­li­ća da mu je brat pre­mi­nuo usled sr­ča­nog uda­ra.
– On je znao o če­mu se ra­di i bio je spre­man da od­mah obje­lo­da­ni ime­na slu­žbe­ni­ka ko­ji su Bran­ku do­sta­vi­li dro­gu. Da bi ga spri­je­či­li u to­me, ka­ko Ve­se­lin tvr­di, smje­šten je u će­li­ju u ko­joj je bio ve­zan i oda­kle je ne­dav­no iza­šao – navodi La­li­će­va po­ro­di­ca.
On je po­nu­dio da jav­no iz­ne­se ime­na ko­man­di­ra ko­ji su, pre­ma nje­go­vim na­vo­di­ma, od­go­vor­ni za Bran­ko­vu smrt.
– Ve­se­lin je re­kao da zna ko­ji ri­zik sa so­bom no­si nje­go­vo svje­do­če­nje, ali ne­ma šta da iz­gu­bi. Na­i­me, u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći ra­ni­je je iz­gu­bio jed­nog bra­ta, maj­ka mu je pre­mi­nu­la ka­sni­je, sa­da i Bran­ko. Ka­ko je iz­gu­bio sve vri­jed­no što je imao u ži­vo­tu, po­ru­čio je da ne­ma če­ga da se pla­ši – do­da­je po­ro­di­ca ovog za­tvo­re­ni­ka
Branko La­lić je pre­mi­nuo 30. de­cem­bra pro­šle go­di­ne u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma u će­li­ji spu­škog za­tvo­ra. Nje­go­va po­ro­di­ca ra­ni­je je za „Dan” sa­op­šti­la ka­ko su zna­li da Bran­ko ko­ri­sti nar­ko­ti­ke i da se nje­go­vo sta­nje po­gor­ša­lo ot­kad je uhap­šen.
– Ipak, na­la­zio se na mje­stu gdje je tre­ba­lo da bu­de za­šti­ćen od dro­ge, gdje mu je ni­je­su smje­li do­ni­je­ti, a ka­mo­li da još ne­ko od slu­žbe­ni­ka za­ra­đu­je na to­me – ka­za­li su ta­da La­li­ći.
Oni tvr­de da su iz za­tvo­ra do­bi­li sa­zna­nja da je na­kon ne­sreć­nog slu­ča­ja kod La­li­ća pro­na­đen špric sa iglom. Sum­nja­ju­ći da se Branko pre­do­zi­rao u za­tvo­ru, tra­ži­li su da se oba­vi ob­duk­ci­ja ka­ko bi se utvr­dio pra­vi uzrok smr­ti.
Sum­nje da je dro­gu La­li­ću do­sta­vio slu­žbe­nik za­tvo­ra, ka­ko na­vo­de, po­ja­ča­la je či­nje­ni­ca da on pri­je to­ga ni­je imao po­sje­te.
Ta­da su ka­za­li i da je Branko u pri­tvo­ru bio ne­du­žan.
– Op­tu­žen je da je pri­je­te­ći no­žem po­ku­šao da opljač­ka jed­nu rad­nju. Pri­je­tio je rad­ni­ku, a on­da od­u­stao i kre­nuo da bje­ži. Na­vod­no ga je pre­po­znao pen­zi­o­ni­sa­ni po­li­ca­jac, zbog če­ga je uhap­šen. Na­pad­nu­ti rad­nik na pre­po­zna­va­nju je re­kao da ga ni­je na­pao La­lić, da je u pi­ta­nju krup­ni­ji mo­mak, ali ni to ni­je po­mo­glo – ka­žu La­li­ći.
Do­da­ju i da ovom Nik­ši­ća­ni­nu za po­la go­di­ne, ko­li­ko je bio u pri­tvo­ru, ni­je odr­ža­no ni­jed­no su­đe­nje.M.V.P.

O smr­ti oba­vi­je­šte­ni če­ti­ri sa­ta kasnije

La­li­ći tvr­de da su za ne­sreć­ni slu­čaj sa­zna­li tek če­ti­ri sa­ta na­kon što je Bran­ko umro.
-Nje­gov ci­mer ustao je oko 4 sa­ta uju­tru ka­ko bi oti­šao u to­a­let ka­da je vi­dio Bran­ka ka­ko „kr­klja”. Od­mah su ga od­ve­li u am­bu­lan­tu, ali je već bio pre­mi­nuo. Nas su tek na­kon če­ti­ri sa­ta po­zva­li i oba­vi­je­sti­li o to­me. Ka­za­li su da ra­ni­je ni­je­su mo­gli da stupe u kon­takt sa nama, a zna­ju da mu je i brat u za­tvo­ru – ka­žu La­li­ći.