“MAJKU HOĆE DA MI SMJESTE U SAMICU”

 

KasalicaMajku hoće da mi smjeste u samicuNakon što su je vratili u Dom, sada hoće da je zatvore u samicu. Da li je humano i ljudski jednu bolesnu, staru, usamljenu ženu zatvoriti iza rešetaka, kaže Ljiljana Kasalica Nemamo odjeljenje za dementne. Naš dom je otvorenog tipa. Nijesmo joj mogli prijetiti samicom kada mi samicu nemamo, kazao je direktor Doma starih Bijelo Polje Dejan PavićevićKo­la­šin­ka Lji­lja­na Ka­sa­li­ca tvr­di da oso­blje Do­ma za sta­ra li­ca u Bi­je­lom Po­lju ho­će da smje­sti u „sa­mi­cu“ nje­nu maj­ku Lj.R. (85), ko­ja bo­lu­je od de­men­ci­je. Iz Do­ma za sta­ra li­ca tvr­de da to ni­je tač­no, is­ti­ču­ći da u toj usta­no­vi ne­ma­ju sa­mi­cu.

Ka­sa­li­ca na­vo­di da je nje­na maj­ka pri­je pet­na­e­stak da­na bez zna­nja za­po­sle­nih iza­šla iz Do­ma, za­u­sta­vi­la tak­si i oti­šla u Ko­la­šin da obi­đe po­ro­dič­nu ku­ću. Oso­blje Do­ma ju je, ka­ko na­vo­di, tra­ži­lo, a on­da su do­šli po nju u Ko­la­šin.
– Na­kon što su je vra­ti­li u Dom, sad ho­će da je za­tvo­re u sa­mi­cu. Da li je hu­ma­no i ljud­ski, jed­nu bo­le­snu, sta­ru, usa­mlje­nu že­nu za­tvo­ri­ti iza re­še­ta­ka, bez ika­kvih uslo­va, osu­di­ti je, osu­di­ti nje­nu sta­rost, sla­bost, nje­ne go­di­ne – sa­op­šti­la je Ka­sa­li­ca za „Dan“.

Do­da­je da je nje­na se­stra u stva­ri sta­ra­telj nji­ho­ve maj­ke, ali da je ope­ri­sa­na, zbog če­ga ni­je u pri­li­ci da o njoj bri­ne.
– Mo­ra­le smo da je smje­sti­mo za­stal­no u Dom, da bi­smo do­bi­li mje­sto. Se­stra je ima­la ope­ra­ci­ju oči­ju, ja imam za­ka­za­nu ope­ra­ci­ju sr­ca. Da imam uslo­va, uze­la bih je kod se­be i pa­zi­la kao ma­lo vo­de na dla­nu. Stal­no kon­tak­ti­ram sa pred­stav­ni­ci­ma Do­ma. Tra­ži­la sam da je ne smje­šta­ju u sa­mi­cu. Oni mi ka­žu da se ja tu ne pi­tam ni­šta, bi­će ka­ko oni od­lu­če. Mo­li­la sam ih, go­vo­ri­la da to ni­je hu­ma­no, tra­ži­la da se po­raz­go­va­ra sa psi­ho­lo­gom, da se mo­žda iz­mi­je­ni te­ra­pi­ja, da se uklju­či u ne­ku rad­nu ak­tiv­nost. Ona vo­li da či­ta, zna i da he­kla, ple­te. Cio ži­vot je ne­što ra­di­la. Za­slu­žu­je ne­ku naj­mi­ni­mal­ni­ju po­moć – sma­tra ona, tvr­de­ći da su u Do­mu ne­a­de­kvat­ni uslo­vi.

Ka­sa­li­ca je ka­za­la da nje­na maj­ka još ni­je smje­šte­na u sa­mi­cu.

– Ja ih mo­lim, pla­čem. U slu­ča­ju da je sta­ve u sa­mi­cu, tu­žiću ih, ne­ću to do­zvo­li­ti, ma­kar dok mi ne pro­đe ope­ra­ci­ja. Ne­ma­mo iz­bo­ra ni­ti mo­guć­no­sti da ne­što pro­mi­je­ni­mo – sa­op­šti­la je ona, do­da­ju­ći da se zbog sve­ga to­ga ni­je obra­ća­la Mi­ni­star­stvu ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja.

Di­rek­tor Do­ma sta­rih Bi­je­lo Po­lje De­jan Pa­vi­će­vić po­ru­čio je da sva­ko mo­že da do­đe u tu in­sti­tu­ci­ju i uvje­ri se ka­kvo je sta­nje, ne­gi­ra­ju­ći po­sto­ja­nje bi­lo ka­kve pro­sto­ri­je u ko­ju za­tva­ra­ju svo­je ko­ri­sni­ke. On je oštro de­man­to­vao na­vo­de Ka­sa­li­ce, pi­ta­ju­ći za­što je po­no­vo osta­vi­la maj­ku u Do­mu ako su uslo­vi ta­ko lo­ši.

– Bi­lo ko mo­že da do­đe u Dom i uvje­ri se ka­kvo je sta­nje u nje­mu. Hi­gi­je­na je na pr­vom mje­stu. Ako ne mo­že­mo da se po­hva­li­mo ne­kim dru­gim stva­ri­ma, mo­že­mo ti­me da je či­sto i ured­no – is­ta­kao je Pa­vi­će­vić za „Dan“.

 

Po­ja­snio je da je Lj.R. de­ment­na i da po­ro­di­ci ni­je­su sa­op­šti­li da će je smje­sti­ti u „sa­mi­cu“, već da su pred­lo­ži­li da bi je tre­ba­lo pre­ba­ci­ti u Dom za sta­ra li­ca u Ri­snu, ko­ji ima odje­lje­nje za de­men­tne.

– Ja sam pri­je dva-tri da­na obi­la­zio ko­ri­sni­ke na do­ruč­ku, ka­da je Lj.R. go­vo­ri­la ka­ko ima ma­lu dje­cu u Ba­nja­lu­ci i da će za­pa­li­ti stan. Ra­di se o pot­pu­no de­ment­noj oso­bi. Ona je da­ni­ma po­ku­ša­va­la da iza­đe na slu­žbe­ni iz­laz, ali su je por­ti­ri od­vra­ća­li u toj na­mje­ri. Jed­nog da­na je is­ko­ri­sti­la otvo­re­na spo­red­na vra­ta dok je do­mar iza­šao da ba­ci sme­će. Ta­da je iza­šla na­po­lje. Mo­men­tal­no je za­u­sta­vi­la tak­si i oti­šla. Po­sli­je de­set mi­nu­ta vi­dje­li smo da je ne­ma, jer je bi­lo vri­je­me do­ruč­ka, na ko­jem se ni­je po­ja­vi­la. Od­mah smo re­a­go­va­li i ob­i­šli sve po gra­du. Pret­po­sta­vi­li smo da je uze­la auto jer se spo­ro kre­će, pa ne bi mo­gla pu­no da od­mak­ne. Po­sli­je sat vre­me­na ja­vi­li su nam da je u Ko­la­ši­nu i da je uze­la tak­si. Po­sla­li smo na­še auto po nju, do­ve­li je i ja sam pla­tio taj tak­si, iako ni­je­sam imao ni­ka­kvu oba­ve­zu – re­kao je Pa­vi­će­vi­ć.

Is­ti­če da je nje­noj kćer­ki pred­lo­žio da je pre­ba­ce u Ri­san, po­što ne­ma­ju odje­lje­nje za de­ment­ne oso­be.
– Ne­ma­mo sa­mi­ce, pa ni­je ovo za­tvor. Ja sam ta­da njoj pred­lo­žio, po­što u Ri­snu ima­ju odje­lje­nje za de­men­tne, da je pre­ba­ci­mo ta­mo, jer su ta­mo ade­kvat­ni­ji uslo­vi za zbri­nja­va­nje ta­kvih oso­ba. Ona ni­je htje­la. Mi ne­ma­mo odje­lje­nje za de­men­ci­je, naš dom je otvo­re­nog ti­pa. Ni­je­smo joj mo­gli pri­je­ti­ti sa­mi­com ka­da mi sa­mi­cu ne­ma­mo. To je ne­tač­no – tvr­di Pa­vi­će­vić.A.O.

Po­ma­že­mo lju­di­ma

De­jan Pa­vi­će­vić je na­veo da je Ka­sa­li­ca već jed­nom uzi­ma­la maj­ku iz Do­ma, pa je po­sli­je to­ga mo­li­la da je vra­ti­mo, što smo mi ura­di­li.
– Što je maj­ku vra­ti­la kad su lo­ši uslo­vi u Do­mu u Bi­je­lom Po­lju? Nji­ho­ve po­ro­dič­ne raz­mi­ri­ce rje­ša­va­ju pre­ko na­ših le­đa. Mi se tru­di­mo da od ovo­ga na­pra­vi­mo in­sti­tu­ci­ju, po­ma­že­mo lju­di­ma – ka­zao je on, po­zi­va­ju­ći nas da do­đe­mo u Dom i uvje­ri­mo se ka­kvi su uslo­vi.

(DAN)