Milojko Spajić pozvao Vladu da ponovo uđe u hedžing aranžman

Pozivam vladu da ponovo uđe u hedžing aranžman da bismo se oslobodili valutnog rizika koji je loš za Crnu Goru, kazao je u emisiji “Okvir” na TVCG Milojko Spajić predsjednik pokreta Evropa sad.

“Što se tiče hedžing aranžmana ja pozivam ovu vladu da ponovo uđe u hedžing aranžman i da se oslobodimo valutnog rizika koji je loš za našu zemlju. Mislim da bi time smanjili i kamatnu stopu koja je neka dva posto u dolarskim na jedan posto u eurima. Sigurno da će trebati neko vrijeme da se sanira šteta”, kazao je Spajić.

Istakao je da su su rashodi podignuti na pola milijarde eura za samo sedam – osam mjeseci.

“Imate rebalans septembra 2022. godine, imate usvajanje budžeta u decembru 2022. za 2023. godinu i sadašnji rebalans koji se upravo efektuira”, kazao je Spajić.

Istakao je da se nada da će nova Vlada raditi rebalans.

“Nadam se da će nova Vlada raditi novi rebalans, zato što je taj rebalans užasan.  Ne podrazumijeva 100 miliona eura koji će faliti za plate već u septembru, već u sptembru neće imati dovoljno novca da se isplate zarade”, kazao je Spajić.

Kazao je da ne razumije kako se neki hvale rezultatima, a nisu sproveli nijednu reformu na prihodnoj strani budžeta.

“Ako niste usvojili nijednu reformu na prihodnoj strani budžeta a prihod je porastao, naravno da je to zbog Evrope sad 1 i svaki program, vidite, i Evropa sad 2 kad se usvoji, ona neće imati efekat samo na jednu godinu, već i na drugu, treću i četvrtu godinu nakon usvajanja budžeta”, kazao je Spajić.

Istakao je da je svako odugovlačenje za formiranje vlade najmanje odgovara građanima.

“Znate da smo mi najavljivali nastavak programa Evropa sad 1 kroz povećanje minimalne penzije na 450 eura, da se desi u decembru 2022. godine i mi smo pozivali svu skupštinsku većinu, nažalost nije bilo sluha za to”, kazao je Spajić.

Naveo je da ukoliko nastavimo da imamo tehnički mandat tehničke vlade da ne vidi da će građani osjetiti bilo kakav dodatan benefit.

“Nadam se da smo normalizovali političku scenu da partije sa dva ili tri mandata ne određuju suštinski pravac države i ne određuju ko će biti mandatar već određuju građani”, kazao je Spajić.

Istakao je da ostaju potpuno pri stavu da će u 12 mjeseci po formiranju vlade sprovesti program Evropa sad 2.

“U 12 mjeseci po formiranju vlade mi ćemo sprovesti program Evropa sad 2. Stvarno ne bih da se bavim spinovima da će se izbrisati fond PIO na bilo koji način. Fond PIO će, da relaksiramo naše penzionere, nastaviti da postoji i obavlja svoju funkciju i poslije primjene Evropa sad 2. Mislim da je jako bitno objasniti građanima da je fond PIO suštinski prestao da postoji kao fond 2009. godine, jer šta je fond, fond je onaj koji investira novac, a on nema tu funkciju. On je trenutno jedan od 94 potrošačke jedinice u trezorskom sistemu države Crne Gore koja prima novac od trezora ne pitajući se odakle dolazi taj novac”, kazao je Spajić.

Kazao je da je nebitno kako se on zove, da li se zove fond jer on nije fond.

“On je protočni bojler trezorskog sistema države Crne Gore koji prima novac iz trezora i distribuira penzionerima penzije”, objasnio je Spajić.

Kazao je da će on to da radi nebitno da li će biti doprinosa ili ne.

“Mi možemo da smanjimo i ukinemo doprinose za penzioni sistem i na taj način relaksiramo dodatno poslodavce. Mislim da je to i nešto što razmatramo kao dio programa Evropa sad 2, ali to je nebitno. Zašto je nebitno, evo na primjer imate MUP i policiju koji se strabilno finansiraju iako nemaju doprinose za bezbjednost”, kazao je Spajić.

Naveo je da ne razumije zašto se držimo tih principa da su indirektni porezi mnogo stabilniji za finansiranje a ne direktni porezi koji su i opterećenje za poslodavce.

“Vi znate da smo u doba korone ljudi imali velike probleme da su ljudi morali svakog mjeseca da isplate i zarade ali su morali da isplate i poreze i doprinose na te radnike iako nisu imali promet. To podiže rizik poslovanja na jedan mnogo viši nivo. Ukoliko imate mnogo manje fiksne troškove, vi ako imate puno prometa platite puno poreza vi nemate problem sa tim, i vas kao poslodavca rasterećuje taj sistem”, kazao je Spajić.

Istakao je da je potrebno smanjiti neproduktivnu potrošnju za nekih 150 miliona eura koje su, kako je kazao, već locirali u budžetu za 2024. godinu.

“Na taj način ćemo obezbijediti fiksalni prostor za kratkoročne efekte svih ovih mjera koje pričamo, prvenstveno za mjere povećavanja minimalnih penzija na 450 eura”, kazao je Spajić.