MITROPOLIJA OGORČENA NA LOKALNE VLASTI: Septičku jamu grade iznad Cetinjskog manastira

Mi­tro­po­li­ji Cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj oci­je­ni­li su da će iz­grad­nja objek­ta u Ce­tinj­skoj pe­ći­ni ima­ti ne­ga­ti­van uti­caj na ži­vot­nu i du­hov­nu sre­di­nu Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, sto­že­ra sve­u­kup­nog kul­tur­nog na­sle­đa Cr­ne Go­re. Is­ti­ču da će iz­mje­šta­njem u pe­ći­nu bi­ti ugro­že­na iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se jer će bi­ti po­sta­vlje­na u pro­sto­ri­ji ko­ja se na­la­zi po­red to­a­le­ta sa unu­tra­šnjom sep­tič­kom ja­mom, iz ko­je ne­ma od­vo­da i ko­ja će se na­la­zi­ti iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra. Pred­stav­ni­ci Pra­vo­slav­ne cr­kve iz­ni­je­li su pri­mjed­be na naj­me­ru da se Fi­ler­mo­sa iz Pla­ve ka­pe­le Na­rod­nog mu­ze­ja pre­se­li u Ce­tinj­sku pe­ći­nu, ko­ja će spe­ci­jal­no za tu na­mje­nu bi­ti re­kon­stru­i­sa­na, jer sma­tra­ju da je njoj mje­sto u Hra­mu. U Mi­tro­po­li­ji is­ti­ču da Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra ni­je iz­da­la kon­zer­va­tor­ske uslo­ve za pro­je­kat.
Pred­stav­ni­ci Mi­tro­po­li­je, pro­to­je­rej-sta­vro­for pa­roh ce­tinj­ski i rek­tor Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je Goj­ko Pe­ro­vić i pro­to­je­rej-sta­vro­for ko­or­di­na­tor Prav­nog sa­vje­ta Ve­li­bor Džo­mić, Se­kre­ta­ri­ja­tu za odr­ži­vi raz­voj i in­fra­struk­tu­ru Ce­ti­nja do­sta­vi­li su pri­mjed­be na do­ku­men­ta­ci­ju br. 09/XI-16 za od­lu­či­va­nje o po­tre­bi pro­cje­ne uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu za adap­ta­ci­ju Ce­tinj­ske pe­ći­ne.
Oni is­ti­ču da tro­e­ta­žni obje­kat či­ja je iz­grad­nja pla­ni­ra­na di­rekt­no ugro­ža­va Ce­tinj­ski ma­na­stir kao vje­kov­ni du­hov­ni i kul­tur­ni sto­žer Ce­ti­nja i Cr­ne Go­re. Po­seb­no, ka­ko na­vo­de, za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da se pla­ni­ra iz­grad­nja re­zer­vo­a­ra za sa­ni­tar­nu vo­du „s ob­zi­rom da na lo­ka­ci­ji ne po­sto­ji mo­guć­nost pri­klju­če­nja”.
– Još ve­ći pro­blem pred­sta­vlja i na­vod da „pla­ni­ra­ni obje­kat ni­je mo­gu­će pri­klju­či­ti na grad­sku fe­kal­nu ka­na­li­za­ci­ju”, pa je ne­po­sred­no iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra „pred­vi­đe­na iz­grad­nja vo­do­ne­pro­pu­sne sep­tič­ke ja­me za po­tre­be objek­ta”. I, da­lje, da se „ot­pad­ne vo­de iz sva­kog sa­ni­tar­nog čvo­ra pre­pum­pa­va­ju so­lo­lift pum­pa­ma iz sva­kog čvo­ra za­seb­no” i da je pred­vi­đe­no po­sta­vlja­nje šest ta­kvih pum­pi i to sve pla­stič­nim ci­je­vi­ma po pla­fo­ni­ma pe­ći­ne do re­vi­zi­o­nog ok­na i za­jed­nič­kog ko­lek­to­ra ko­ji je gra­vi­ta­ci­o­no ve­zan za sep­tik! Da­kle, po­red iko­ne Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se na­la­zi­će se to­a­le­ti sa unu­tra­šnjom sep­tič­kom ja­mom iz ko­je ne­ma od­vo­da – upo­zo­ra­va­ju u Mi­tro­po­li­ji.
Is­ti­ču da će se či­tav pe­ćin­ski pro­stor re­zer­vno snab­di­je­va­ti stru­jom pre­ko di­zel elek­trič­nog agre­ga­ta, a o štet­no­sti ga­so­va ko­ji će se pro­iz­vo­di­ti ni­gdje ne­ma ri­je­či.
Ta­ko­đe, pro­blem je i pi­ta­nje at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je, za ko­je Pe­ro­vić i Džo­mić ka­žu da pred­sta­vlja kla­si­čan pri­mjer ne­po­zna­va­nja pri­rod­nih po­ja­va na Ce­ti­nju.
– Pla­ni­ra­ni su „upoj­ni bu­na­ri” ka­pa­ci­te­ta 27 ku­bi­ka, a be­smi­sle­nost ovog na­vo­da ogle­da se na pri­mje­ru po­pla­ve Ce­ti­nja 1986. go­di­ne. Iz do­ku­men­ta­ci­je se ja­sno uoča­va da će bu­ka ima­ti uti­caj na kom­pleks Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, ko­ji je vje­ko­vi­ma dom mo­li­tve i mo­li­tve­nog ti­ho­va­nja. Bu­ka će sme­ta­ti ne sa­mo to­kom iz­grad­nje objek­ta iz­nad Ma­na­sti­ra u pe­ći­ni, ne­go i ka­sni­je ka­da će se ugro­zi­ti du­hov­na i ži­vot­na sre­di­na Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra. U odjelj­ku ri­zik na­stan­ka ude­sa kao „je­di­ne opa­sno­sti ko­je mo­gu da se ja­ve” na­vo­de se „ze­mljo­tres, po­žar, udar gro­ma i pod­zem­ne vo­de unu­tar pe­ći­ne” i na to­me se, na­ža­lost, sta­lo. To su pi­ta­nja ko­ja zah­ti­je­va­ju vi­še­go­di­šnje i kon­ti­nu­i­ra­no is­tra­ži­va­nje, a ne ola­ko i jed­no­stav­no kon­sta­to­va­nje – is­ti­ču Pe­ro­vić i Džo­mić.
Oni sma­tra­ju da će iz­grad­nja objek­ta u Ce­tinj­skoj pe­ći­ni u ve­li­koj mje­ri ima­ti ne­ga­ti­van uti­caj na ži­vot­nu i du­hov­nu sre­di­nu pr­ven­stve­no Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, sto­že­ra sve­u­kup­nog kul­tur­nog na­sle­đa Cr­ne Go­re. Kon­sta­tu­ju da je neo­p­hod­no da se iz­ra­di ela­bo­rat o pro­cje­ni uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, u ovom slu­ča­ju sa po­seb­nim osvr­tom na pri­mjed­be i su­ge­sti­je ko­je su iz­lo­ži­li, a po­seb­no u po­gle­du ne­ga­tiv­nih uti­ca­ja ovog pro­jek­ta na kul­tur­no na­sle­đe, od­no­sno na Ce­tinj­ski ma­na­stir kao in­sti­tu­ci­ju od ne­pro­cje­nji­vog kul­tur­nog i du­hov­nog zna­ča­ja, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra ni­je iz­da­la kon­zer­va­tor­ske uslo­ve za pro­je­kat. Iz Mi­tro­po­li­je po­no­vo po­ru­ču­ju da iko­ni Bo­go­ro­di­ca Fi­le­r­mo­sa, kao hri­šćan­skoj sve­ti­nji, mje­sto u Hra­mu Bo­ži­jem za­jed­no sa Ča­snim Kr­stom i de­sni­com Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja, a ne u pe­ći­ni.
Mi­tro­po­li­ja će spri­mjed­be na pro­je­kat do­sta­vi­ti Pre­sto­ni­ci Ce­ti­nje i gra­do­na­čel­ni­ku Alek­san­dru Bog­da­no­vi­ću.

(Dan)