Najskuplje zaduženje neće biti dovoljno, mogle bi stizati uvećane rate
Zaduženje Crne Gore od 100 miliona eura kod Dojče banke po kamatnoj stopi 9,3 odsto najskuplje je u istoriji Crne Gore, smatraju sagovornici TVCG. Saglasni su da se država mogla zadužiti po povoljnijim uslovima na domaćem tržištu jer su uvjereni da će na naplatu zbog troškova kredita i očekivanog rasta euribora stizati uvećane rate. Samo nekoliko dana od isplate većih zarada u javnom sektoru i penzija država se zadužila 100 miliona eura kod Dojče banke. Kredit će se otplaćivati tri godine, počev od 2024. kada ističe grejs period tokom kojeg se plaća samo kamata.
A, kamatna stopa trenutno je 9,2 odsto i nije fiksna jer je čini šestomjesečni euribor koji je od prošle godine u porastu. Zato oni koji poznaju ekonomske prilike kažu da ćemo ovaj kredit otplaćivati mnogo skuplje.
“Kamatna stopa od 9,2 odsto je trenutna kamatna stopa, međutim kada saberete sve ostale troškove i projekcije potencijalnog rasta još procentnih poena kamatnih stopa tokom ove godine onda će ona preći sigurno 11,12 odsto”, kazao je za TVCG ekonomski analitičar Oleg Filipović.
“Zadužili smo se 100 miliona eura kod Dojče banke po kamatnoj stopi od 9,3 odsto koja uključuje euribor već kada se doda ona provizija od 1,35 odsto to znači da je efektivna kamatna stopa blizu 11 procenata, što govori da je to jedan od najskupljih kredita koje je Crna Gora uzela u istoriji”, rekao je Zoran Leković, urednik emsisije “Okvir”.
Da je kamatna stopa po kojoj se država zadužila visoka ne spori ni ministar finansija, ali je juče kazao da državanije mogla ispregovarati bolje uslove kredita.
“Kamatna stopa i uslovi su posljedica globalnih dešavanja na koje država ne može da utiče ni malo. Ja bi volio da su uslovi mnogo bolji ali nijesu na žalost”, saopštio je ministar finansija Aleksandar Damjanović.
Ali, jesu na domaćem tržištu, kažu oni. Smatraju da smo se mogli zadužiti jeftinije da su iskorišćeni depoziti u crnogorskim bankama koji su gotovo milijardu eura.
“Banke su plasirale 340 miliona. Dakle, imamo nekih 600 miliona viška likvidnih sredstava da se to ponudi na domaćem tržištu emitovanjem domaćih obveznica, po kamatnoj stopi od četiri odsto kako tvrde brojni finansijski analitičari na period otplate od pet do šest godina. Mislim da bi to bilo korisno i za crnogorsku ekonomiju budući da se novac zadržava ovdje i dobio bi se iz domaćih izvora”, ocijenio je Leković.
No, s obzirom da se to nije desilo već u junu kada se bude utvrđivala nova vrijednost šestomjesečnog euribora, znaće se i koliko će država skuplje otplaćati ovo zaduživanje.
“Ne vjerujem da država može bankrotirati, ali sve ovo doživljavam kao jednu vrstu upozorenja za nekoga ko dolazi da mora potpuno revidirati stvari i potpuno drugačije napraviti koncept”, dodao je Filipović.
Zaduživanje od 100 miliona neće biti dovoljno da država za cijelu godinu izmiri sve obaveze. Budžetom za 2023. predviđeno je da se Crna Gora može zadužiti još 500 miliona eura.
