Vasilije Vujović je mlad doktor, rođen je u Beogradu, a porijeklom je Cetinjanin. Sa svojih 28 godina je završio Medicinski fakultet i uveliko je na specijalizaciji. Uporedo radi, a ima i petogodišnjeg sina.

Vasilije Vujović (28) iz Beograda je specijalizant rekonstruktivne, plastične i estetske hirugije. Završio je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, nakon čega je u KBC “Dragiša Mišović” radio obavezan i volonterski staž. Trenutno je na specijalizaciji na VMA, a takođe radi i u privatnim klinikama za estetsku hirurgiju kao asistent.

 

Kako i sam kaže, oduvijek je želio da bude hirurg, što pokazuje i činjenica da je već na petoj godini studija, obavljao praksu na Odeljenju neurohirurgije Urgentnog centra. Jedini je ljekar u porodici, što razbija predrasude da su doktori porodična profesija – oba roditelja su završili tehničke fakultete.

– Iako zvuči kao kliše, imao sam viziju da želim da budem hirurg. Potrebno je imati i energiju za to, ja sam već na drugoj godini fakulteta pokazivao veliku radoznalost. Sjećam se jednog slučaja iz Urgentnog centra, kada je pacijent došao sa prstom u kesi, svi studenti su se sklanjali, a ja sam prvi skočio da vidim, kako bih probio led. Posle mi se slošilo  – počinje priču za Telegraf.rs ovaj mladi doktor.

 

Iako danas mnogi pod plastičarem podrazumevaju one koji su usrećili i uljepšali veliki broj žena, Vasilije želi da stvori svijest kod ljudi da plastična hirurgija, nisu samo “silikoni”, narodski rečeno.

– Plastična hirurgija je jedna velika oblast. To je pre svega rekonstruktivna hirurgija, koja se radi kod ljudi koji imaju izvesne anomalije, kod ljudi kojima nedostaje neki dio tijela, ljudi koji, recimo, imaju tumor kože, velike opekotine, povrede šake. Dosta primera ima i kod dece, koja imaju klempave uši, zečije usne, spojene prste, nedostatak prstiju i slično.

Estetska hirugija je nešto malo drugačije i njihova glavna karakteristika je da se radi operacija zdravih ljudi, što je samo po sebi velika opasnost – već na početku razgovora mladi specijalizant želi primjerom da pokaže da posao plastičnih hirurga nije samo da ulepšavaju ljude, iako se upravo od ove grane u Srbiji najbolje zarađuju.

U nastavku intervjua sa specijalizantom dr Vasilijem Vujovićem razgovarali smo o estetskoj hirurgiji, da li joj se više podvrgavaju muškarci ili žene, sa kojim zahtjevima najčešće dolaze, zašto muškarci najčešće pribegavaju povećanju penisa, a žene ostatku tijela, koja estetska operacija je najzahtjevnija, i da li bi nestručne estetske hirurge trebalo na neki način kazniti:

Iako ste mlad doktor, i još uvijek na specijalizaciji, imate veliko praktično iskustvo. Recite nam sa kojim zahtjevima dolaze muškarci, a sa kojim žene?

– Kod žena je povećanje grudi najčešća intervencija. Zatim su tu i povećanje usana i zadnjice, sređivanje kapaka, kod starijih žena je prisutan i fejslifting. Muškarci takođe žele punije usne. Mnogi dolaze sa strahom, nelagodnošću, ali se to sve prevaziđe uz pomoć predusretljivog hirurga. Pored tankih usana, muškarcima je dosta problematičan i nos, pa to često sređuju, kao i kapke.

Kakav je proces povećanja penisa i do kakvih sve komplikacija može doći?

 – Povećanje penisa je jedno, a pravljenje penisa je drugo. Specifično je to što se prilikom povećanja sječe ligament koji drži penis, i kada se on iseče, polni organ može da se produži za 1,5-2cm. Postoperativni proces može da bude nezgodan, jer može da dođe do infekcije penisa, infekcije uretre i testisa, a može da dođe i do impotencije. Međutim to je posao više za urologe, mi plastičari, više radimo ugradnju filera koji utiču na debljinu penisa.

Koliko je kod nas prisutna operacija promjene pola?

– Prisutna je dosta, jer je kod nas to dosta jeftinije nego u inostranstvu, a imamo dosta dobrih stručnjaka. Jako je nezgodno kada se muškarac rodi u tijelu žene, ili obrnuto, žena u tijelu muškarca. Smatram da tim ljudima treba pomoći, naročito u našem društvu koje je radikalno. Ne treba osuđivati nikoga, sve treba razumjeti, a LGBT populaciju treba maksimalno podržati.

 

Što se tiče procesa promjene pola, sam proces je mukotrpan. Traje godinama, i u proces promjene  je pored nas koji radimo uvećanje grudi, i promena crta lica, uključen i čitav niz endokrinologa, psihologa, urologa, koji pripremaju pacijenta za taj poduhvat.

Šta sve podrazumijeva plastična hirurgija dojke i da li bi žene koje nisu rađale trebalo da ugrađuju implatante?

 – Hirurgija dojke je ogromna, tako da nije isto podizanje dojke, redukcija dojke i ugradnja implatanata. Postoji više tehnika ugradnje, silikon može da se stavi pod žlezdu i pod mišić. Kada se stavi pod mišić to onda ne utiče na dojenje, jer je žlijezda netaknuta, ako je ispod žlezde mogu da postoje izvjesni problemi.

Imajući u vidu da danas imamo sve više žena na kojima se vide neuspjele i loše urađene estetske operacije, šta mislite, da li bi trebalo kazniti doktore koji nesavjesno rade svoj posao plastičnog hirurga?

 – Postoji mnogo tih ljudi koji se bave estetskom medicinom. Hirurg je odstupnica tome, tim nerealnim zahtjevima, mora da postoji neka granica, to nije pitanje para, vec zdravlja, jer takve stvari mogu da se iskomplikuju sjutra.

Koja je cijena ugradnje implatanata, koji zahvat kod žena je najkomplikovaniji i koliko traje postoperativni proces?

– Filer za usne je oko 30.000 dinara. Usne se urade brzo, za par minuta ste gotovi, a oporavak traje do nedelju dana. Kod ugradnje implatanata u grudi, potrebna je izvesna priprema, ako se danas operišete, sutra idete kući, a oporavak traje do dvije nedjelje.

Oporavak zadnjice traje malo duže i pacijent ne smije da sedi, jer može da pukne šav. Moram da napomenem da su pacijenti dosta poslušni.

Zadnjica može da se uveća i akvafilerom, taj postupak je jednostavniji i blaži, ali svakako da ugradnja implatanata ima veći efekat. Košta oko 4.000 eura i oporavak traje oko mjesec dana.

 

Da li imate iskustva sa ugradnjom tzv. niti u zadnjicu kojom se “podiže” gluteus i dobija željeni oblik, a sam efekat traje do dvije godine?

 – Nemam iskustva sa tim, moj kolega dr Gačević i ja radimo augmentaciju zadnjice transferom masti, akvafilingom i implatantima koje su se do sada pokazale kao odlične metode.

Kako reaguje organizam kada odbaci implatant?

 – Tijelo koje želi da odbaci implatant odmah će to pokazati, doći će do zapaljenja, primjetiće se da postoji neko crvenilo, rašivanje rane gde se ubacuje implatant. Organizam jednostavno odmah pokaže reakciju.

Zašto često vidimo “iskrivljena usta” kod osoba koje su ugradile silikon?

 – Krive se zbog silikonskih derivata i metakrilata. Metakril je nezgodna stvar, hijaluron je bolji, jer je prirodna supstanca.

Koju muziku slušate tokom operacije?

– Volim da slušam narodnu muziku, Tu mi je omiljena Ceca, kada sam bio mlađi želja mi je bila da glumim u Cecinom spotu. Takođe volim da slušam Tonija Cetinskog, Dina Merlina, Čolu. Omiljenu pesmu baš i nemam, ali sviđa mi se nova pjesma Halida Bešliča “ja bez tebe ne mogu da živim”, kao i od Šabana Šaulića “Žal”.

Kakve djevojke su Vaš izbor?

– Ne volim agresivne djevojke, moj tip su djevojke blage naravi. Takođe, bitno mi je da je devojka interesantna, zabavna, duhovita. Volim da sam u društvu takvih žena. Fizički izgled mi nije presudan. Ljepota je u očima posmatrača, tako da je bitno da je meni lijepa.

Budući da je fizički izgled Vaša prednost, kako se borite sa drugim ženama i koleginicama?

 – Moraš da odolevaš raznim iskušenjima, od tebe se očekuje mnogo u svakom trenutku, u svakoj sferi života. Imam poteškoća zbog toga, ali sve to može da ti imponuje i prija, samo čovjek treba da nauči da se izbori sa tim.

Nije bitno ko kako izgleda. Najbitnije je šta ti znaš da uradiš, i šta imaš u glavi, naročito u poslu kojim se ja bavim.

Da li razmišljate o odlasku u inostranstvo?

 – Volio bih da radim u Dubaiju, što se tiče Evrope najlakše je otići u Nemačku. Ali bih više volio da to bude egzotična i tropska zemlja. SAD ne baš, jer je vrlo komplikovano za odlazak.

Vasilije je trenirao kikboks, i atletiku na 100 i 200 metara. Takođe ima i crni pojas u aikidu, Sada povremeno ide u teretanu. a kako se i sam našalio, trenutno više trenira mozak u radu sa pacijentima, a u 24-časovnim dežurstvima najviše ga budnim održavaju upravo pacijenti kojima je potrebna hitna intervencija.

Voli Beograd, šetnju i trčanje. Omiljeni djelovi grada su mu Košutnjak, Kalemegdan, Topčider, a kada god ima vremena voli da se prošeta centrom grada.

(Dnevne/Volim Podgoricu)