PODGORICA: I Vlada Duška Markovića poštedjela je bogataše i investitore

I Vlada Duška Markovića poštedjela je bogataše i investitore time što je odlučila da ih ne optereti dodatnim dažbinama i da zadrže sve privilegije u 2017. godini.

Sa druge strane, naknade za majke sa troje i više djece  biće manje  25 odsto, dok će visoke funkcionerske plate biti niže samo  osam odsto. Od majki će se  uštedjeti 16,55 miliona,  a od plata funkcionerima  1,6 miliona eura. Teret visoko zadužene države  snosiće i  zaposleni u javnom sektoru  kojima  će  plate biti zamrznute  jer će biti  ukinuta naknada za minuli rad u 2017. i 2018, smanjuju socijalna davanja, a biće veće cijene zbog povećanja akcize na mineralna goriva.

Uvodi se i dodatna akciza od devet centi po litru svih mineralnih goriva, što  će značiti  veće cijene goriva. Taj  namet  uticaće  i na povećanje cijena prevoza, transporta i moguće i lančano kod svih proizvoda i usluga u čijem stvaranju se  koristi gorivo.  Ostaje i krizni porez, od dodatnih dva odsto na zarade preko 480 eura.

Na sjednici je  utvrđen  Predlog budžeta za 2017. godinu, o čemu će skupština raspravljati narednih dana. Vlada je predložila i set izmjena  finansijskih zakona.

Potpredsjednik Vlade za ekonomsku politiku Milutin Simović je te mjere za narednu godinu ocijenio sa: “Prirodno je da kao  donosioci odluka u državi  pođemo od sebe i u svim granama vlasti solidno podijelimo teret”.

“Nema smanjenja plata svim zaposlenima u javnom sektoru, smanjili smo plate funkcionerima. Nijesmo odlučili da ne usklađujemo penzije. Nema povećanja poreza i značajnijeg smanjenja  socijalnih davanja i smanjenja plata u prosvjeti i zdravstvu. Dakle, što bi se reklo, nijesmo  rezali  gdje je najtanje.  Siguran sam da ćete razumjeti da ovo nije demagogija. Ovo su činjenice”, izjavio je Simović juče nakon sjednice Vlade.

Mađutim, kada ovi zakoni budu usvojeni u skupštini, naknada za majke od 336 eura biće smanjena na 264 ili za 22 odsto, a naknada od 192 na 144 eura ili za 25 odsto.

Ukidanje naknade za minuli rad je dio svake zarade u javnom sektoru, što znači da će im plate biti manje od očekivane – da ima usklađivanja.   Sinoć iz Vlade nisu precizirali da li će naknada biti potpuno ukinuta ili samo za dvije godine.

Simović se pohvalio da neće zamrzavati penzije, već će nastaviti da ih usklađuje. Pitanje je da li to usklađivanje znači povećanje ili smanjenje penzija jer će zavisiti od toga da li je došlo do rasta prosječne zarade u državi i da li je bila pozitivna ili negativna stopa inflacije u ovoj godini. Prema podacima iz novembra godišnja stopa inflacije bila je negativna za 0,3 odsto.

Povećava se porez na dodatu vrijednost na računarsku opremu sa  sadašnjih sedam na 19 odsto. To će uticati na povećanje maloprodajnih cijena kod ove grupe proizvoda za oko 11 odsto. Ranije je porez za računarsku opremu smanjen na sedam odsto, uz obrazloženje da su računari dio  opreme za obrazovanje.

Smanjiće se  zarade za osam odsto najvišim državnim funkcionerima, njih oko 800 (premijer, ministri, poslanici, sudije, tužioci, pomoćnici ministara, šefovi kabineta, predsjednik države…). Njihove plate su proljetos, kad je usvoje zakon o zaradama u javnom sektoru povećane za nekoliko stotina eura, tako da ih smanjenje od osam odsto neće “puno pogoditi”.

Simović je kazao da Vlada nije “pristupila ukidanju naknada za majke, kako  se  to očekivalo”  već  je” predložila mjeru koja treba da ih učini održivim do konačnog redefinisanja tog prava u cilju veće pravednosti, eliminacije diskriminacije i negativnih uticaja na tržište.

Ministar finasija Darko Radunović kazao je da je ukupni efekat mjera  fiskalne konsolidacije  126,95 miliona eura od čega je   53,9 miliona  na prihodnoj strani. Prema njegovim riječima,  naplatiće  12 miliona zaostalog poreskog duga, jačanje fisklane discipline korisnika donijeće  15 miliona, povećanje akciza na mineralna ulja 32 miliona, ukidanje poreskih izuzeća  1,5 miliona i  smanjenje zarada javnih funkcionera 1,6 miliona.

“Na rashodnoj strani po osnovu bruto zarada i doprinosa na teret poslodavca uštedjećemo 5,6 miliona,  16,55 miliona   po osnovu prava iz oblasti socijalne zaštite, kapitalni budžet 10 miliona  i ostali rashodi 35,5 miliona”, kazao je ministar.

On je objasnio da zabrinjava rast izdataka u tekućem budžetu za 90 miliona u narednoj godini, te da su  ključni razlozi za to  izdaci za majke od 66 miliona i za zarade  58 miliona.

Vlada je usvojila i predlog zakona o reprogramu poreskog potraživanja. Taj zakon pod drugim imenom pripremio je ljetos kabinet ministra Raška Konjevića i tada se zvao “zakona o mjerama poreske podrške”. Zakon bi trebalo da omogući otplatu poreskih dugova na rate na pet godina, ali i da redovne poreske platiše dobiju popust. Međutim kako je iz imena izbačena “poreska podrška” nejasno je da li je ta mjera ostala u zakonu.

Nova zaduženja od 455 miliona, a vraćamo 221 milion

Ukupni budžet za 2017. godinu je  2,005 miliona eura, za pokriće svih troškova nedostajaće 455 miliona koji će se obezbijediti kreditima, kapitalni budžet je  283 miliona eura.  Na otplatu duga potrošiće se  221 milion, a kamate iznose još 98 miliona. Plan je da se za autoput potroši 200 miliona i da se za fiskalnu rezervu obezbijedi  34 miliona. Na otpremnine će potrošiti  10,5 miliona.

Realni rast ekonomije u narednoj godini Vlada je procijenila na  3,2 odsto, a BDP na  3,9 milijardi eura.

Ministar Radunović  je kazao da  očekuju prihode po osnovu ekonomskog državljanstva i legalizacija bespravne gradnje.

Javni dug 2019 – 79,5 odsto BDP-a, malo pada tek 2021.

Vlada je usvojila sanacioni plan za naredni petogodišnji period kojim se ne predviđa  dovođenje javnog duga u zakonski okvir od 60 odsto BDP-a.

“Smanjenje javnog duga je veliki izazov u ekonomiji  u dugoročnom periodu. Projektovani  deficit će se spuštati sa šest odsto u narednoj godini  na 3,9 odsto  u 2019. godini, dok će u 2020. godini preći u zonu budžetskog suficita od 0,9 odsto BDP-a. Javni dug će rasti  do 2019. godine,  kada će dostići nivo od 79,5 odsto BDP-a. Nakon toga  biće silazni trend na 74,1 odsto u 2021. godini”, rekao je Radunović.

On je kazao da nije zahvalno sada reći gdje ćemo se zadužiti naredne godine, te da ako   država dobije budžetsku podršku od Svjetske banke  zaduživanje vani bi bilo povoljno.

Simović je kazao  da su razgovarali o usvajanju fiskalne strategije, ali nije precizirao rok u kome će se donijeti.

Prema zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti svaka vlada na početku mandata mora da donese fiskalnu strategiju za četvorogodišnji period. Taj važni dokument nije donio ni prethodni saziv izvršne vlasti.

(Vijesti)