SDP ćutao za Porto i Lušticu

SDP i dio NVO sektora, koji se ovih dana bune zbog kontroverznih rješenja predviđenih ugovorom Vlade i arapske Royal grupe oko prodaje Kraljičine plaže, već godinama ćute i ne primjećuju iste ili slične odredbe koje je kabinet premijera Mila Đukanovića već omogućio dvojici svojih „starteških partnera“ kanadskom milijarderu Piteru Manku i egipatskom biznismenu Samihu Savirisu. 
     

Socijaldemokrate su svoje odnose sa  DPS-om „nategle“ do pucanja zbog niza kontroverznih ustupaka koje Vlada namjerava dati Arapima, kao i niske  cijene od 50 eura za kvadrat jedne od najljepših netaknutih uvala crnogorskog primorja. Sklapanje ugovora sa Royal grupom Vlada je u četvrtak odložila  do jula.

Royalu isto što i Manku i Orascomu

SDP zamjera da bi Arapima bilo praktično omogućeno da imaju „državu u državi“, ali se nisu bunili u vezi sa identičnim pravima datih kupcu  vojnog brodogradilišta Arsenal Piteru Manku i zakupcu 7 miliona kvadrata zemljišta na Luštici Orascmu Samiha Savirisa. 

Oba ova aranžmana sadrže iste stvari zbog koje SDP ne želi prihvatiti posao sa Kraljičinom plažom – nisku cijenu državne imovine, kontroverzne uslove, te niz fiskalnih i administrativnih povlastica za investitore koje ih praktički izdvajaju iz crnogorskog pravnog sistema. 

U oba slučaja Vlada je prodala spornu imovinu – kod Arsenala ona formalno čak nije bila ni titular svojine nad imovinom što ju je prodala of-šor firmi „PM Securities“ sa Barbadosa, dok kod Luštice najmanje 2 miliona kvadrata od 7 datih Savirisu, nije državno, već privatno. Sada stvarni vlasnici dobijaju obeštećenja iz državne kase koju pune svi crnogorski građani

Projekti Porto Montenegro i Luštica Bay imaju još zajedničkih tačaka sa projektom Kraljičina plaža – u sva tri slučaja stranom partneru  omogućen je dugorični zakup morskog dobra i ekskluzivno pravo upravljanja i kontrole nad tom zonom, kao i dalje davanje zakupljenog morskog dobra u podzakupe i slične vidove privrednog korišćenja, a bez obaveze da prethodno za to dobiju saglasnost od Javnog preduzeća Morsko dobro.

 Manku je omogućeno da se knjiži kao vlasnik na zgrade koje podiže u zoni morskog dobra, dok istovremeno, obični građani Crne Gore koji imaju stotinama godina stare kamene porodične kuće na obali i ponte ispred njih, to najčešće ne mogu učiniti jer se država poziva da su ti objekti “prirodno dobro – morska obala koja je isključivo u državnoj svojini”. 

Mankovi klijenti koji kupe stan u nekoj od zgrada Porto Montenegra, takođe će prema aranžmanu koji je sa “PM Securitiesom” sklopila Vlada, uživati sva vlasnička prava nad svojom nekretninom, čak i kada isteknu tri uzastopna zakupa morskog dobra na period od po 30 godina koji su Manku omogućeni, iako takvo riješenje 2006. nije poznavao tadašnji Zakon o morskom dobru.
Iako je čitav prostor bivšeg Arsenala bio i formalno je i dalje zona morskog dobra, u ugovoru sa Mankom, prostor pod tim režimom je sveden samo na tzv. „restiriktivnu zonu“ koja se završava na samo 6 metara od obale mora.

I tada mijenjali zakon po želji investitora

Uslovi za zaključenje ugovora o prodaji Arsenala koji su oktobra 2006.  Tivtu potpisali Mank i Đukanović, pored ostalih, bili su da država Crna Gora „potpiše i dostavi Ugovor koji se odnosi na zemljište, zaključen od strane kupca i JP Morsko dobro, u obliku i suštinom koji su prihvatljivi za kupca“, kao i da država izmijeni svoju legislativu po Mankovim željama. 

„Prodavac će uvesti i implementirati gdje je neophodno pravni okvir prihvatljiv za kupca kako bi se uveo željeni poreski režim, koncesije i pravila, zatim carinska i imigraciona pravila i procedure u okviru odredbi iz priloga 7 koji je priložen ovom ugovoru, a radi konkurentnijeg ‘okruženja pogodnog za jahte’, u koju svrhu se kupac slaže da će omogućiti međunarodnu podršku i konsultacije o svom trošku”, piše u ugovoru o prodaji Arsenala. 
Rezultat toga je aktuelni Zakon o jahtama koji praktično legalizuje crni čarter, uvodi niz fiskalnih povoljnosti na gorivo koje tankuju jahte i stopu PDV-a u marinama od samo 7 odsto.            

„Za jednog investitora je izvanredna mogućnost da može sjesti sa premijerom i reći mu – hajde da mi sada dogovorimo poresko i radno-pravno zakonodavstvo vaše države”, opisao je svojevremeno u intervujuu kanadskoj štampi, direktor Porto Montenegra Oliver Korlet prednosti na koje su ta firma  i njen većinski vlasnik naišli kod premijera Đukanovića. 
SDP se tada, a ni do danas, tim povodom nije oglasio.      

 Porto Montenegro snabdijeva svoje stanare i jahte strujom i vodom po cijenama većim od zvaničnih iako nema licencu za snabdjevača. U ugovoru za Lušticu ista je mogućnost  data i Orascomu. 

Iz SDP-a, uprkos obećanju portparola Mirka Stanića, ni nakon sedam dana nijesu odgovorili na pitanja “Vijesti” zašto do sada nijesu problematizovali  aranžmane Vlade za Porto Montenegro i Luštica Bay, već o njima ćute godinama.

Orascom i  prodaje zakupljeno

Egipćanima je dozvoljeno čak i da prodaju formalno zakupljeno državno zemljište, pri čemu, bez obzira na to za koliko ga  prodaju klijentima koji od njih kupuju ekskluzivne vile u Luštica Bay, državi su dužni platiti samo 80 eura po kvadratu.

Ugovor sa Orascomom, je takođe potpisao tadašnji i sadašnji premijer Milo Đukanović, a SDP je bio član vladajuće koalicije i ugovor je mogao spriječiti na isti način kao što sada radi za Kraljičinu plažu.
Bez saglasnosti Savirisove kompanije, Vlada i lokalne uprave Tivta i Kotora ne mogu planirati, ni graditi nikakve objekte koji bi mogli negativno uticati na Luštica Bay u neposrednoj blizini na prostoru koji nije dat u zakup, a u ugovoru stoji i odredba da “kompleks ne podliježe nikakvim drugim sporazumima, naknadama niti teretima koji bi mogli imati negativan uticaj na poslovanje kompleksa u skladu sa Prostornim planom i Detaljnim urbanističkim planom.“

I Egipćani su “država” na sedam miliona kvadrata Crne Gore

Posebno zanimljiv je dio Ugovora o zakupu koji se odnosi na pristup lokaciji, a po kome će Egipćani imati ekskluzivno pravo da odlučuju da li će i u kojoj mjeri domicilnom stanovništvu dopustiti da se kreće po 7 miliona kvadrata teritorije Crne Gore.

“Projektna kompanija će imati pravo da ograniči ili spriječi građane da imaju pristup vilama i stambenim zgradama (uključujući Puteve koji vode direktno i isključivo do vila i stambenih zgrada), golf terenu i golf klubu i bilo kojim drugim kapacitetima ili aktivnostima za razonodu koji su predviđeni za isključivu upotrebu od strane privatnih članova; a propisi koji se odnose na prolaz saobraćaja unutar kompleksa i parking unutar kompleksa biće pod kontrolom i odgovornošću zakupca, osim što će opštinske usluge u pogledu saobraćajnih nezgoda, kriminala i javnog reda i mira biti u odgovornosti nadležnih državnih ili opštinskih organa”, piše u dokumentu nazvanom „Osnovni elementi Ugovora o dugoročnom zakupu, izgradnji i razvoju poluostrva Luštica”, čime je Vlada Crne Gore praktično predala vlast nad značajnim dijelom državne teritorije jednoj stranoj kompaniji.