SEKULIĆ PITA JOKSIMOVIĆA: Zašto nijeste digli glas kad je IJZ smanjivao testiranje na opasno malu brojku
Generalni direktor Direktorata za digitalno zdravlje u Ministarstvu zdravlja Aleksandar Sekulić reagovao je na tvrdnje epidemiologa Instituta za javno zdravlje Milka Joksimovića i od njega je zatražio da mu odgovori na nekoliko pitanja, saopšteno je iz Ministarstva zdravlja.
“Zainteresovan molbom epidemiologa u Institutu za javno zdravlje Milka Joksimovića, da “moli sve, politiku političarima, ekonomiju ekonomistima, epidemiologiju epidemiolozima”, kao generalni direktor, koji je u Ministarstvu zdravlja odgovoran za procese upravljanja podacima koji se generišu u zdravstvenom sistemu, a dodatno i kao član Upravnog odbra Instituta za javno zdravlje, ja njega, epidemiologa, molim da mi upotpuni znanje o broju oporavljenih pacijenata zaraženih COVID-19 virusom, nakon 14 dana, i još nekim epidemiološkim činjenicama od početka ove pandemije”, navodi Sekulić.
Sekulić traži od Joksimovića da konkretno saopšti procenat pacijenata koje su epidemiolozi nakon 14 dana pozvali i produžili im status oboljelog od COVID-19?
“Ako je on u novom saznanju da je 14 dana, kod nehospitalizovanih pacijenata, nepouzdan rok za oporavak od virusa, Institut za javno zdravlje treba da obavijesti naučne krugove o tome i svakako upodobi svoje nacionalne procedure. Trajanje eventualnih bolesti koje su posledica virusa, a to već nije oblast epidemiologije, Ministarstvo zdravlja prati kroz druge grane medicine i uspostavljene protokole, a što nije relevantno za kumulativno analiziranje broja aktivno zaraženih COVID-19 virusom”, naglašava on.
Zatim je zatražio od Joksimovića da javnost upozna, koliko je bilo slučajeva, u vremenu kada se nije znala dužina obolijevanja od COVID-19 virusa, da epidemiolozi nijesu fizički postizali da kontaktiraju oboljelog pacijenta nakon 14 dana?
Sekulića je zanimalo i zašto nije od Vlade zatražio jačanje kapaciteta instituta.
“Ako je toga bilo, zašto, kao epidemiolog, nije javno od Vlade zahtijevao jačanje kapaciteta Instituta za javno zdravlje i ostatka zdravstvenog sistema”, pita Sekulić.
Epidemiološki, zašto nije, kao ljekar pod zakletvom, opominje Sekulić, upozorio prethodnu Vladu da ne smije da objavi lične i medicinske podatke njegovih pacijenata, jer je to protivno zakonima i etici?
“Da li je, kada je Institut za javno zdravlje donio naredbu da se broj dnevno testiranih gradjana limitira i svede na nerazumnu i opasno malu brojku, podigao glas? Kao epidemiolog, da li je znao da to vodi sigurnom gubitku kontrole kretanja epidemije, pa dalje mogućoj eksploziji broja zarazenih i kolapsu zdravstvenog sistema”, navodi on.
Sekulić smatra da odgovori na ova pitanja su neophodni da bi njegov apel sagledali epidemioloski u cjelini, i bez politike.
