Šta je ovaj PODGORIČANIN naučio pošto mu je “drug s trka” poginuo na motoru?
“Tog predivnog momka sam znao sa trka koje smo organizovali uglavnom u Podgorici. Trkali smo se najčešće magistralom put Zete, putem od Vrela ribničkih do CIjevne, ponekad je to staza Glava Zete, Trojica, nova obilaznica prema Zeti… Nijeste svjesni koliko ima nas zavisnika od brzine”, rekao je on portalu CdM.
Ove trke nijesu tajna. Ovi momci se i sami na Jutjubu ponekad pohvale svojim “vještinama”.
Naš sagovornik tuguje zbog smrti druga, ali to ga neće spriječiti da nastavi da “divlja” cnrogorskim cestama.
“Ničija smrt ne može da smiri moju strast. Ni zbog čega neću usporiti. Ali, definitivno prestajem s trkama. Bataljujem. S njima više ni na burek neću da odem”, rekao je ovaj mladić CdM-u.
A, šta je lijek? Kako se smiruju strasti?
“Vidite, svako ima svoju strast. I svako ko hoće da peca ima rijeku. Ko hoće da planinari, može da se pentra… Sad, došla je moda da su najviše oči uprte u nas adrenalinske zavisnike… Neka nam daju, neka nam kažu ‘Hajde, evo vikendom divljajte po Šipčaniku i platite za to‘ i svi ćemo pristati! Svi ćemo i prestati brzo da vozimo putevima. To vam je jedini lijek“, smatra on.
Zaista, Podgorica nema stazu koja bi poslužila za „dušenje“ ovakvim zavisnicima.
Novosađani su to riješili tako što su otvorili stazu Mišeluk. Trkanje je besplatno ali se vozi na sopstvenu odgovornost. Kad se organizuju trke, policija je tu, kao i vozilo hitne pomoći – za svaki slučaj.
Mislite li i vi da Podgorica treba da dobije svoj “Mišeluk”?
