Šta je “skuvano” u budžetu za 2025. godinu?

Premijer Milojko Spajić najavio je da će u ponedjeljak predstaviti budžet za 2025. godinu, nakon što je noć ranije objavio tvit sa porukom “Kuva se budžet 2025 sa ES2 i drugim reformama”.

Budžet će, nakon prezentacije na pres konferenciji, biti proslijeđen Skupštini koja ga mora usvojiti najkasnije do 31. decembra. Svi su nestrpljivi da čuju šta se “skuvalo”, a o “sastojcima”, za sada, mogu se načuti samo nezvanične informacije.

Ono što će se naći u budžetu, prema nezvaničnim informacijama, u najvećoj mjeri je u saglasju sa Vladinom Fiskalnom strategijom, a reforme se mogu naslutiti iz autorskog teksta ministra finansija Novice Vukovića, objavljenog prije par dana.

Spajić: Kuva se budžet 2025 sa ES2 i drugim reformama

Vuković: Program “Evropa sad 2” kao pokretač ekonomskog rasta i boljeg životnog standarda

Prema, za sada, nezvaničnim informacijama, budžet za 2025. godinu težak je četiri milijarde eura, izvorni prihodi budžeta planirani su na 2,84 milijarde eura, izdaci na 3,1 milijardu eura, otplata duga je oko 830 miliona eura.

Brojke su gotovo identične onima iz Fiskalne strategije, gdje stoji da će država u narednoj godini morati za otplatu duga da izdvoji 829 miliona eura, dok će deficit budžeta iznositi 263 miliona ili 3,4 odsto BDP-a. Kapitalni izdaci projektovani su na 285 miliona eura, dok će se za kamate izdvojiti 164 miliona eura.

Fiskalnom strategijom, izvorni prihodi su planirani na 2,841 milijardu eura, a ukupni izdaci na 3,104 milijarde. Planirani prihodi od poreza su 2,174 milijarde, od toga od PDV-a se očekuje  prihod od 1,372 milijarde eura, od akciza je  403,5 miliona, poreza na dobit pravnih lica 291,5 miliona, a od doprinosa 446 miliona. Od doprinosa za PIO planira se 394,3 miliona eura.

Zbog ukidanja 10.5 odsto doprinosa, prilikom povećanja minimalne zarade na 600 odnosno 800 eura, budžetski prihod po ovom osnovu smanjuje se za ukupno 343 miliona eura, te će izazov biti njihovo nadoknađivanje.

U Fiskalnoj strategiji stoji da je projekcija nedostajućih sredstava u 2025. godini 1,098 milijardi eura.

“Imajući u vidu da je projektovani iznos depozita na kraju 2024. godine oko 264 miliona eura (bez zlata), koji će se koristiti za otplatu duga u 2025. godini, dok je iznos nedostajućih sredstava za 2025. godinu projektovan na oko 1,1 milijardu eura, i to za otplatu duga i finansiranje kapitalnog budžeta, predviđeno zaduživanje u 2025. godini iznosiće oko 900 miliona eura”, navodi se u Fiskalnoj strategiji.

Ministar finansija Novica Vuković kaže, u autorskom tekstu od prije par dana, da je “plan da se, kroz povećanje raspoloživog dohotka istovremeno poveća lična potrošnja što će omogućiti rast budžetskih prihoda kroz veću naplatu poreza na potrošnju”.

“U isto vrijeme, jedan dio izgubljenih prihoda nadoknadiće se kroz veću osnovicu, usljed povećanja prevashodno minimalne zarade ali i ostalih zarada što će vratiti jedan dio prihoda koji se gube po osnovu smanjenja stope doprinosa na penzijsko i invalidsko osiguranje, dok će jedan dio prihoda biti kompenzovan kroz veće prihode od poreza na dohodak usljed niskog praga “neoporezivog dijela” zarade i rasta minimalne zarade. Imajući u vidu da i dalje postoji “neformalna zaposlenost” i pojava isplate dijela zarade “na ruke” projektuje se da će dio poslodavaca usljed smanjenja poreskog opterećenja na rad smanjiti isplatu dijela zarade “na ruke” odnosno da će jedan dio zaposlenih preći u formalnu zaposlenost. Na taj način će i pored smanjenja doprinosa na PIO jedan dio prihoda po tom osnovu biti naplaćen”, navodi Vuković.

Više novca, veći prihodi u 2024.

Prema ranijim informacijama iz Vlade, prihodi u 2024. godini bili su skoro 300 miliona veći (bez jednokratnih prihoda) u odnosu na prošlu godinu – u 2023. godini prihodi državne kase su bili 1,49 milijardi, a naredne 1,79 milijardi, odnosno 294,5 milona više, što je uvećanje za 16,9 odsto.

Porez na dobit preduzeća veća je ove godine u odnosu na prošlu godinu za 63,3 miliona – za 2023. godinu iznosila je 141 miliona, a za 2024. porez na dobit iznosio je 204,3 miliona odnosno više za 45 odsto.  Iz Vlade predviđaju trend rasta prihoda. 

Kada su u pitanju budžetski izdaci za narednu godinu, Fiskalnom strategijom su predviđeni izdaci od 3,104 milijarde. Od ovoga, na tekuće izdatke odnosi se 1,239 milijardi, transfere za socijalnu zaštitu 1,061 milijardu, dok će za bruto zarade biti izvojeno 693,7 miliona, što je oko 16 miliona više nego u ovoj godini.

A.D.-V.M.