SVI SE PITAJU: Zašto Ukrajina NE NAPADA konvoj ruskih tenkova koji ide ka Kijevu i LAKA JE META

Frenk Gardner piše:

Zapadna ukrajinska granica sa Poljskom i drugim NATO članicama još nije u ruskim rukama (Rusi dolaze sa drugih strana – sa sjevera, istoka i juga), tako da je put snabdjevanje otvoren.

Crnomorska obala uglavnom je pod ruskom kontrolom i nebezbjedna je za većinu brodova.

Što se tiče drugog pitanja, svi se pitaju zbog čega Ukrajina nije uradila više kako bi napala ruski konvoj, zato što je to laka meta za dronove i vazdušne napade.

Postoji nekoliko potencijalnih objašnjenja, između ostalog da Ukrajini ponestaju borbeni dronovi i da njene male i brojčano nadjačane vazdušne snage strepe da ih mogu oboriti ruske odbrambene trupe.

Ben Beri iz londonskog tink-tenk IISS smatra da Ukrajinci možda pokušavaju da sačuvaju resurse u slučaju kontranapada kada se Rusi približe Kijevu.

„Zašto UN ne uvede monitoring nad oružanim snagama u Ukrajini? Zašto Ukrajina ne traži dolazak mirovnih snaga UN-a kako bi zaštitila stanovnike?”

Džejms Votrhaus piše:

 UN trenutno sprovodi humanitarne operacije u Ukrajini.

Osoblje je evakuisano na bezbjedniju lokaciju usled brzine kojom se dešava rat.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitri Kuleba je rekao da radi na tome da se pošalju mirovne snage Ujedinjenih nacija u Ukrajinu.

«Glavni put je, nažalost, blokiran», objasnio je Kuleba i dodao da je za to potrebna saglasnost Savjeta bezbjednosti UN-a, ali da Rusija nikada neće podržati tu odluku.

Ukrajina nastavlja da radi na tome.

Ukrajinski parlament je takođe zatražio zonu zabrane leta u što kraćem roku.

„Šta bi se desilo da se požar proširio i da bomba direktno pogodi postrojenje ili jedinice hlađenja?”

Kler Korkhil piše:

Da je bilo požara u zgradi reaktora, automatski bi ga ugasio bezbjednosni sistem.

Zgrade reaktora su čvrste, tako da bi nuklearno gorivo poprilično bilo sigurno unutra.

Do eksplozije bi došlo da je došlo do topljenja nuklearnih materija koje bi moglo da se izazove dovodom električne energije do lokacije i oštećenjem rezervnih generatora.

Da se to dogodilo u nekom nuklearnom postrojenju koje radi eksplozija bi bila ista poput one koja se dogodila u Fukušimi (nuklearna nesreća u Japanu 2011.)

U Zaporožju se reaktori „uspavljuju” te se nuklerano topljenje nije moglo desiti.

„Da li NATO ima strategiju za Rusiju zbog napada na nuklearku u Ukrajini?

Frenk Gardner piše:

Mislim da niko nije mogao da predvidi, ali Zapad pored osuđivanja da je to neprihvatljivo i nepromišljeno ne može da učini mnogo toga osim da vojno interveniše.

To je isključeno pošto se širom Ukrajine vode borbe.

Sa druge strane, nije u ruskom interesu da u blizini granice ima nuklearnu katastrofu, tako da se ovaj scenario možda neće ponoviti.