Vanredni samit u Briselu: Plan od 800 milijardi eura za ponovno naoružavanje Evrope

Odluka američkog predsjednika Donalda Trampa da pauzira vojnu pomoć u Ukrajini, kao i razmjenu obavještajnih podataka s Kijevom, izazvala je brojne reakcije evropskih lidera, pa se tako u Briselu danas održava vanredni samit Evropske unije (EU). Lideri zemalja članica EU razgovaraće o jačanju odbrambenih sposobnosti, kao i pomoći Ukrajini.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, koga je Tramp praktično otjerao nedavno iz Bijele kuće nakon verbalnog sukoba, poručio je danas da je Ukrajina veoma zahvala što nije sama.

“Sjajno je što nismo sami. I to nisu samo riječi. Mi to zaista osjećamo”, rekao je Zelenski po dolaksu u Brisel.

On je rekao da je izuzetno važno da Evropa “pošalje snažan signal ukrajinskom narodu, našim vojnicima, civilima i svim porodicama”.

Zelenski se odvojeno sastao sa Emanuelom Makronom na marginama samita EU kao i sa belgijskim premijerom Bart de Veverom, prenosi Gardijan.

Očekuje se, piše Gardijan, da će lideri EU u velikoj mjeri podržati plan od 800 milijardi eura za ponovno naoružavanje Evrope koji je Ursula Fon der Lajen iznijela ranije ove nedjelje.

“Evropa mora postati suverenija, odgovornija za sopstvenu odbranu i bolje opremljena da djeluje i samostalno se nosi sa trenutnim i budućim izazovima i prijetnjama”, navodi se u najnovijem nacrtu zaključaka u koji je uvidi imao Gardijan.

EU će “ubrzati mobilizaciju neophodnih instrumenata i finansiranja” kako bi unaprijedila bezbjednost i “pojačala svoju ukupnu odbrambenu spremnost i smanjila svoje strateške zavisnosti”.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da je “danas dan kada se sve može promijeniti – i vjerovatno hoće – kada je riječ o evropskoj riješenosti, ponovnom naoružavanju, odbrambenoj industriji i našoj spremnosti da se suočimo sa ruskim izazovom svijetu”.

“Evropa u cjelini je sposobna da pobijedi u svakom vojnom, finansijskom i ekonomskom sukobu sa Rusijom – mi smo jednostavno jači”, naglasio je on.

Tusk je uporedio situaciju sa Hladnim ratom, izrazivši uvjerenje da će “Rusija izgubiti ovu trku u naoružanju, baš kao što je Sovjetski Savez izgubio prije 40 godina”, prenosi Index.

On je dodao da je francuski prijedlog o nuklearnom odvraćanju “vrijedan razmatranja” i da bi trebalo da bude dio šireg plana za jačanje evropske odbrambene saradnje.

“Evropa je slaba bez Sjedinjenih Država”, rekao je bugarski premijer Rosen Željazkov.

On je izrazio je nadu da “SAD ostaju posvećene našoj kolektivnoj bezbjednosti, koja je zasnovana na zajedničkim vrijednostima“.

Željazkov je rekao da nijedna odluka o miru u Ukrajini ne bi trebalo da se donosi bez učešća Ukrajine i da “pregovore o bezbjednosti Evrope mora voditi Evropa i za Evropu“.

Upitan o vrsti mira za kojim se teži, on je rekao da “kada se vladavina prava suoči sa zakonom sile, Evropa mora biti spremna”.

Mađarski premijer Viktor Orban kaže da evropske nacije, a ne EU, treba da ojačaju odbranu.

“Moji sastanci u Francuskoj potvrdili su da, iako se možda ne slažemo oko modaliteta mira, slažemo se da moramo ojačati odbrambene kapacitete evropskih nacija i da ovi napori treba da osnaže države članice, a ne briselske birokrate”, napisao je Orban u objavi na društvenim mrežama.

On je pozdravio “izuzetno blisku” saradnju sa Francuskom i rekao da očekuje da će francuske kompanije biti “značajan investitor” u Mađarskoj.

Ali, u oštroj podršci, on je takođe objavio sliku sa francuskom desničarkom Marin Le Pen, rekavši: “Nakon susreta sa bivšim i sadašnjim predsjednikom Francuske (Nikola Sarkozi i Emanuel Makron), bilo mi je zadovoljstvo sresti se sa budućom predsjednicom. Hvala vam na pronicljivoj diskusiji“, napisao je Orban.

Norveški premijer Jonas Gar Stjore izjavio je danas da bi Oslo trebalo da značajno poveća pomoć Ukrajini.

Parlament u Oslu je odlučio da tokom ove godine Ukrajini uputi vojnu i civilnu pomoć veću od 3,2 milijarde dolara.

Organizovaćemo širu podršku, koja bi omogućila najveću moguću borbenu silu što je prije moguće, rekao je Stjore u parlamentu.

Stjore je naveo da njegova vlada planira i dalje jačanje norveške armije, javlja Rojters.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je poruku na društvenoj mreži Iks po dolasku na današnji samit.

Ona je istakla da je Evropa suočena sa direktnom i ozbiljnom prijetnjom, ističući značaj povećanja izdataka za odbranu na kontinentu.

“Moramo biti u stanju da se odbranimo i osiguramo ukrajinsku poziciju snage”, rekla je ona.

Obraćajući se novinarima uoči samita, litvanski predsjednik Gitanas Nauseda predložio je da se odredi okvirni datum za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji.

Nauseda predlaže 31. januar 2030. On je naglasio da to neće biti pravno obavezujuća odluka, već političko opredjeljenje koje će postaviti jasan put Ukrajini i poslati nedvosmislenu poruku o budućem članstvu.

S druge strane, ruska novinska agencija TASS prenosi izjavu ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da će se svako prisustvo evropskih mirovnih snaga u Ukrajini smatrati “zvaničnim učešćem NATO-a u ratu”.

“Rusija neće dozvoliti da se to dogodi“, rekao je Lavrov.