Zašto su Švedska i Velika Britanija usvojile koncept smanjenja štete?
Dok brojne države širom svijeta godinama vode pravu borbu sa pušenjem, dvije evropske zemlje nalaze se u potpuno drugoj situaciji.
U Velikoj Britaniji i Švedskoj situacija je drugačija samo zbog toga što su se odlučile za koncept smanjenja štete.
Iza koncepta smanjenja štete stalo je britansko Ministarstvo zdravlja.
Princip je da svim onim pušačima, koji iz nekog razloga ne žele da ostave cigarete, ponude manje štetne alternative. Tako će, prema pisanju Rojtersa, čak milion pušača biti podstaknuto da cigarete zamijene „vejpovima“, dok će trudnicama biti ponuđeni finansijski podsticaji da naprave ovu zamjenu. Ovo je prva ovakva praksa u svijetu.
Na osnovu ovog programa, skoro svaki pet pušač će dobiti osnovnu opremu za vejp – elektronsku cigaretu – kao i podršku da prestanu da puše. Trudnicama će biti ponuđeni vaučeri kao pomoć da se oslobode ove navike.
Cilj Vlade je da, ovom strategijom, smanji broj pušača na 5% ili manje stanovništva u odnosu na trenutnih 13%.
Ministar zdravlja Nil O’Brajen je, prilikom prezentacije strategije, ukazao na poražavajuću statistiku.
„Čak dva od tri stalna pušača će umrijeti od pušenja. Cigarete su jedini proizvod u prodaji koji će vas ubiti ako se pravilno koristi. Za milion pušača ćemo ponuditi nov način pomoći da prestanu da puše. Finansiraćemo nov nacionalni program zamjene – prvi ove vrste na svijetu“, rekao je on.
Švedska ima samo 5% pušača
Do tih, izgleda itekako dostižnih 5% pušača, stigla je Švedska i to opet zahvaljujući konceptu smanjenja štete odnosno prelasku na manje štetne alternative pušenju.
Postoje neupitni dokazi da je ovaj pristup dobar – u ovoj zemlji je i najniža stopa obolijevanja od bolesti povezanih sa pušenjem.
O tome kako je Švedska stigla do ovakve statistike govorio je profesor Karl Fagerstrom, klinički psiholog iz ove zemlje, na nedavno održanoj konferenciji „Potrošači i kontrola duvana u Švedskoj“ u Stokholmu.
Kako je rekao, od početka svog radnog iskustva ukazuje na činjenicu da nikotin ne izaziva pušačke bolesti i da na to treba obratiti posebnu pažnju.
Fagerstrom objašnjava, u kratkim crtama, predrasude koje se vežu za nikotin.
„Ova supstanca nije bez rizika. Ne bi ga trebalo koristiti u trudnoći, ali većina ljekova ne bi smjela da se koristi u trudnoći, kofein se ne preporučuje, alkohol posebno treba izbjegavati. Ako stavimo nikotin na skalu štetnosti on će se naći daleko ispod cigareta i sagorijevanja koje emituje hiljade štetnih supstanci. I kafa bi vjerovatno bila podjednako štetna kao cigarete, kada bismo je zapalili i pušili. Ali to ne radimo i zato je kafa relativno bezopasna. Sam nikotin, ukoliko se ne unosisagorijevanjem duvana, je na skali štetnosti veoma blizu kafi i kofeinu, a svakako je mnogo manje štetan od alkohola“, ispričao je Fagerstrom.
On se osvrnuo i na poziciju Svjetske zdravstvene organizacije po ovom pitanju. Smatra neobičnim što i dalje ima isti stav prema nikotinu, kao prema cigaretama i žele da ga ukinu u svakom obliku.
„Razumijem da oni misle da je moguće otarasiti se stimulansa kao što su nikotin, kofein, alkohol. I ja sam mislio isto prije 50 godina. Ali pogledajte šta se u ovom trenutku dešava u SAD – kako se smanjuje stopa pušenja, tako se povećava upotreba kanabisa. Dakle možda nije nemoguće riješiti se nikotina, ali samo ako smo spremni da otvorimo vrata za nove stimulanse“, zaključio je Fagerstrom.
