Dao je Zvezdi 2 gola za poluvrijeme, a bio je toliko pijan da je u tunelu Marakane pitao saigrača – Ej, protiv koga igramo?

Takav je slučaj sa Stjepanom Lamzom, legendom Dinama iz Zagreba. Igrao je za Modre od 1960. do 1967. godine, a pred utakmicu je znao da popije i dvije litre žestokog pića.

Iako je tih 60-ih godina prošlog vijeka najpoznatiji fudbalski boem na svijetu bio legendarni igrač Mančester junajteda Džordž Best, Lamzu mnogi smatraju za najpijanijim fudbalerom ikada. Upravo zbog činjenice da je ”pod gasom” najčešće bio i na terenu.

Koliko je Lamza znao da bude oduzet govori i izjava Rudija Belina, njegovog nekadašnjeg saigrača iz Dinama.

– Jednom je bio toliko pijan da nije znao ni protiv koga igramo – rekao je Belin i nastavio:

– Stajali smo u tunelu, pripremali se da izađemo napolje. Ja sam pokušao da se koncentrišem na igrača kog je trebalo da čuvam kada mi je Lamza prišao i upitao ”Druže, protiv koga igramo?” Protivnik je tog dana bio niko drugi nego Crvena zvezda i mi smo na Marakani igrali pred 100.000 ljudi. Lamza je postigao dva gola i tražio je od trenera da ga izvede na poluvremenu.

Sam Lamza se svojevremeno u jednom intervjuu za magazin ”4-4-2” osvrnuo na Belinove riječi i prisjetio tog meča.

Printskrin: Youtube/Ana Tenzera

– Nisam siguran da li Belin i ja govorimo o istom meču, ali jesam jednom dao dva gola Zvezdi i tražio da izađem. Samo sam mislio da bi i neko drugi trebalo da igra. Zašto ja da provedem na terenu svih 90 minuta – rekao je Lamza.

Ipak, vrhunac njegovog pijanstva dogodio se 1967. godine kada je Dinamo osvojio Kup sajamskih gradova.

U polufinalu su Modri izbacili Ajntarht iz Frankfurta, nakon velikog povratka. Izgubili su u Nemačkoj 3:0, a na Maksimiru dobili 4:0 posle produžetaka.

– Svi smo dosta popili te večeri. Nisam mogao da spavam ujutru, glava mi je bila u haosu. Sišao sam do bara, nikoga nije bilo, ali sam našao flašu ruma i krenuo da pijem. Do trenutka kada su moji saigrači sišli na doručak, ja sam već popio cijelu flašu – rekao je Lamza.

Sve to se događalo u Vili Rebar koja je u tadašnje vrijeme bila poznata kao ”baza” Modrih. Inače, tadašnje luksuzno gradsko svratište i nekadašnja vila Anta Pavelića.

Branko Zebec, tadašnji trener Dinama, poslao je jedan dio ekipe na stadion da treniraju, dok je drugi ostao na masaži. Lamza je na nagovor fizioterapeuta Karla Zagara otišao u sobu kako bi pokušao da se odmori, a Zagar je uspio da nagovori jednu od spremačica da zaključa sobu.

To je, ispostaviće se na kraju, bio veoma loš potez.

Printskrin: Youtube/Ana Tenzera

Jer, Lamza nije mogao da spava. Ubrzo se probudio i shvatio je da je soba zaključana. Onako pijan, pokušao je da izađe kroz balkon i nije vidio znak da je drveni pod trošan i oštećen.

Propao je dole i pao na terasu gdje su ljudi sjedeli i razgovarali upravo o njemu i njegovoj fudbalskoj genijalnosti.

Najednom, Lamza je ”doletio” i pao na sto koji ga je donekle i amortizovao.

– Sve je bilo u krvi. Išla mu je na uši, na nos, kroz oči…Ma, bilo je strašno. Ja sam mislio da je već gotov. Uvo mu je otpalo, našli su ga posle. Tačnije, ostalo je na stolu, a on je ležao na betonu – rekao je Zvonko Orsak, očevidac Lamzinog pada.

Doktori su uspjeli da mu spase život, ali mu je centar za ravnotežu u mozgu bio poprilično uništen. To je značilo samo jedno – više nije mogao da dribla!

Printskrin: Youtube/Ana Tenzera

Dogovoreni transfer u Standard iz Liježa, za veliki novac, mu je propao. Ni za Dinamo više nije mogao da igra. Probao je u Rijeci, NK Zagrebu, malo u Francuskoj, ali to jednostavno više nije bilo to.

Možda ga je najviše pogodilo što nije igrao finale Kupa sajamskih gradova protiv Lidsa. I danas, kažu, pije, ali u normalnim količinama. Sem jedne stvari, ništa ne bi mjenajo u životu:

– Sve bih isto uradio i danas. Jedino bih izbjegao to što se dogodilo u Vili Rebar. Ali ja o tome i ne mogu previše da pričam. Toliko sam bio pijan da se i ne sjećam šta se tačno dogodilo – rekao je Lamza.

Za Dinamo je odigrao preko 100 utakmica, za reprezentaciju Jugoslavije je upisao sedam nastupa. Kažu, malo za igrača njegovih kvaliteta…

(Telegraf)