Ektor Kuper baš nema sreće,ali baš

Izgubio je dva finala Lige šampiona sa Valensijom krajem prošlog i početkom ovog veka, kao poslednja prepreka tada su mu se isprečili velikani Real Madrid i Bajern Minhen.

Posle toga radio je u Interu, gde nije ostavio značajniji trag, pa se vratio na Majorku, kojoj nije uspeo da povrati onaj sjaj kao tokom svog prvog mandata kada je osvojio Superkup Španije, zatim je vodio Real Betis, Parmu, kratko bio selektor Gruzije, pa bio za kormilom solunskog Arisa, pa Rasing Santandera, pa turskog Orduspora, pa arapskog Al Vasla.

Zamislite, nije osvojio ništa za tih 15-ak godina.

2015. godine preuzeo je reprezentaciju Egipta i na prvom velikom takmičenju odveo je do finala Kupa Afričkih Nacija.

Njegovi puleni su u borbi za titulu prvaka “crnog kontinenta” poveli golom Elenija sredinom prvog poluvremena, ali je u nastavku usledio preokret u režiji rezervista N'Kulua i Abubakara i Kamerun je peti put u svojoj istoriji postao šampion Afrike.

Malerozni Ektor Kuper tako ostaje bez trofeja u XXI veku, poslednji pehar podigao je kao trener Valensije 1999. godine, bio je to trofej Superkupa Španije.