“HORMONI” u KIC-u 20.okotobra

Na večernjoj sceni Gradskog pozorišta Podgorica, u utorak 20.oktobra u Velikoj sali KIC-a „Budo Tomović“, sa početkom u 20 sati, biće izvedena predstava „Hormoni“  po tekstu Mile Mašović, u režiji Alise Stojanović.

 U predstavi igraju:

 Maja Šarenac, Katarina Krek, Dejan Đonović, Ivana Mrvaljević, Dubravka Drakić, Branka Femić, Sanja Popović, Branko Ilić, Ivona Čović , alternacija- Smiljana Martinović, Andrea Mugoša, Emir Ćatović, Darko Bjelobrković.

O komadu:

„HORMONI“ su rijetka priča o ženama bazirana na tabu temi ovog podneblja-porođaju.Crna komedija, rijetka u balkanskoj literaturi, a opet bliska duhu ovog podneblja, koja vrlo autentično detektuje važne probleme savremenog društva.

Riječ reditelja:

Drama „Hormoni“ privukla me je svojom temom ali, pre svega, stilom pisanja mlade autorke Mile Mašović. Kratke i britke rečenice,otmeni, diskretni crni humor, efikasnost i jednostavnost jezika replika i događaja, kritički, a ne agresivan odnos prema problemima ovog vremena. Vjerujem da je zadatak svakog ozbiljnog pozorišta da prati i analizira vreme u kojem radi i živi i da otkriva nove kreativce. Zato je ovo hrabar repertoarski potez Gradskog pozorišta.

Ovu dramu sam predložila baš Gradskom pozorištu jer ima strukturu za ansambl-predstavu koja traži disciplinu, ozbiljnost i timski rad. Ansambl ovog pozorišta ima taj potencijal.

Alisa Stojanović

 Riječ pisca:

U modernom društvu pitanje ’pravljenja porodice’ odavno nije moderno pitanje, a ipak je to ono čime se ovaj komad bavi. „Hormoni“ treba da nas nateraju da se zapitamo ima li uopšte smisla maštati o porodici iz ženskog ugla, odnosno ima li porodica uopšte više značaja za nas. Još jedno od pitanja koga se dotičemo je da li zaista postoji neka razlika između tradicionalne muško – ženske porodice i moderne porodice koju mogu činiti najrazličitiji parovi – različiti u smislu staleža, obrazovanja, roda i pola.

Ovaj komad preispitiuje ideju o ’majčinstvu’. Majčinstvo se po navici poistovećuje sa ’urođenim materinskim instinktom’. Istina je da majčinska ljubav nije nešto što izleti iz žene zajedno sa detetom. Ova ljubav je nešto što se neguje i razvija. Ona je uvek posledica određene zrelosti. Onda kada nema te zrelosti, dešavaju se tragedije. Uzroke takvih nesreća ne treba tražiti u ’iskvarenoj prirodi’ žene, već u lošim okolnostima i životnim nedaćama koje su ih navele da ne osećaju ništa, čak ni prema svom detetu. Suočavanje sa rađanjem kao činom ima za cilj da natera gledaoce da se zapitaju šta je to humano u čoveku, a šta animalno. Ovo je važno zato što samo ona društva koja su u stanju da jasno uvide razliku između ovih dveju sila suprotstavljenih u svakom čoveku mogu da se razvijaju. U protivnom nastaje haos, a svaki haos po svojoj prirodi vodi ka kataklizmi. Ovaj komad je ujedno i kritika komformističkog društva koje ne ume da ceni ’život’ kao najvišu vrednost.

 

Mila Mašović