Home / ŽIVOT + / Ljubav i sex / Moj momak je savršen, ali želim da raskinem s njim

Moj momak je savršen, ali želim da raskinem s njim

“Moj dečko je divan. Zaista, potpuno i apsolutno divan. I zato se plašim da raskinem sa njim”. Ovako počinje ispovijest jedne djevojke za sajt Femsplain koja je sa njegovim čitaocima odlučila da podijeli svoju agoniju koja možda mnogima neće biti potpuno jasna, jer u pitanju su osjećanja a ne zdrav razum. Ovo je njena priča…

Prošle nedjelje mi je opeglao svu odjeću zato što je znao da ću cijele nedjelje biti zauzeta zbog posla. Prošle noći me je donio do kuće na leđima zato što su me noge boljele. Bez ikakvih problema pere sudove.

Kao što sam rekla. Zaista, potpuno i apsolutno divan – i želim da raskinem sa njim.

Ne mogu da vam dam razlog zašto je to tako. Ne postoji konkretan razlog. Mada mi je ta pomisao sve vrijeme na pameti – ta nebulozna, ničim potkrepljena potreba da pobjegnem, da odbacim svoju kožu.

Povrijediću ga, slomiću mu srce i rastaviti naše živote zbog jednog malog osjećaja – hira. On zaslužuje bolje nakon ovih 7 godina koje smo zajedno proveli. Zaslužuje razlog.

Ali ja ga nemam. Ne osjećam se „pogrešno“ ili „nepotpuno“ kada sam sa njim. Mi smo potpuno formiran par u vezi koja je lagana i prepuna zadovoljstva.

I baš zbog toga imam jako živopisne fantazije u kojima ga zatičem sa drugom ženom ili se on dere na mene i govori mi užasne i neoprostive stvari. Onda bih barem imala razlog da ga ostavim. Svi ti čudni, neobjašnjivi momenti oklijevanja i sumnji tada bi imali smisao. Moje emocije nisu dovoljne same po sebi. Zar to nije čudno? Radije bih bila povrijeđena nego zaista ocjenila sopstvenu sreću.

Toliko se plašim da ga napustim. Užasavam se toga šta će reći njegovi roditelji, stvari koje će pričati naši prijatelji, kako će reagovati moja porodica. Plašim se jer nemam šta da kažem.

“Žao mi je, volim te, činiš me srećnom, ali ponekada, možda, mislim da bi bila srećnija bez tebe” – ovo baš i ne izgleda kao dobar razlog.

Znam da ne postoji neko ko će jednostavno pečatirati i odobriti moja osjećanja jer sam ja odgovorna za sopstvenu sreću.

I ja zaslužujem sreću. Pravu, potpunu i apsolutnu sreću.

Možda to nikada neću biti, ali moram da naučim da barem imam prava na to.

(24 sata)

loading...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com