LEGENDA: Kako je Sveti Ilija postao gromovnik
U staro doba se o Iliji govorilo kao o nevjerniku koji nije mario za vjeru niti poštovao Boga, dok je njegova žena bila izrazito pobožna i redovno išla u crkvu.
Jedne nedjelje žena se ustala da pođe u crkvu i primijetila da je Ilija već na nogama i da se sprema kako bi radio nešto u polju i napasao stoku.
Žena ga tihim glasom, gotovo šapatom (nije smjela na njega vikati zato što bi on odmah buknuo k’o vatra, tako je prijeke naravi bio) priupita zašto ne pođe s njom u crkvu, a kasnije će volove napasati. On nije reagovao na njen poziv i ode svojim poslom u polje.
DANAS JE SVETI ILIJA GROMOVNIK: Ovo nikako ne bi trebalo da radite ako ZAGRMI
STIGAO SVETI ILIJA: Evo šta je običaj u Crnoj Gori, šta se NIKAKO ne radi, a šta bi trebalo!
Žena ode u crkvu, a Ilijini roditelji ostadoše kući jer im snaha reče da će se ona umjesto njih pomoliti.
Kada je Ilija stigao u polje i počeo raditi, stvori se jedan čovjek i reče mu:
– Aoj Ilija, dobro si uranio.
– Pa jesam. Želim što više posla završiti, odgovori mu Ilija.
– A znaš li ti, Ilija, opet će ovaj čovjek, ko sa tvojom ženom sada spava u vašem bračnom krevetu?
Ilija, onako prijek, dograbi batinu i otrča svojoj kući, uletje u sobu, gdje su odmarali njegovi stari roditelji, i ne gledavši, pomlati po njima.
Pođe u kuhinju i vidje tamo svoju ženu kako mirno radi i sprema ručak i upita je:
– Ženo, reče joj Ilija, pa zar te nisam upravo ubio, al’ ti nisi bila u našem krevetu?
– Pa zašto bi me ubio Ilija, odgovori mu žena, što sam ti ja skrivila?
Onda se Ilija sjetio i vidio što je učinio:
– O Bože moj, pa ja sam svog oca i staru majku ubio!
– Ej Ilija, Ilija, ja sam tebi rekla da ne treba raditi u mladu nedjelju jer ćeš zlo proći i jako nastradati. To je možda bio nečisti duh pa je tebe tako smutio, reče mu žena.
– Znaš što ženo? Kada zakopam svoju staru majku i oca, idem na ono mjesto i čekaću ga dokle god bude trebalo, ma koliko godina bilo, uhvatiću ga i zadaviti kad me je tako strašno zaludio.
Tako je i bilo. Uzeo je Ilija pušku i otišao na ono mjesto i čekao, čekao. Kući nije dolazio već mu je žena jelo morala donositi u polje. Čekao je on i čekao toliko dugo da je i samom dragom Bogu dosadilo te sišao dolje i rekao Iliji:
– Ilija, Ilija, koga tako dugo čekaš da si već i meni dosadio?
– E, kaže Ilija, čekam onog zlog duha koji me je dobro izvarao pa sam zabunom ubio staru majku i oca.
– Ej, Ilija, reče mu Bog, toga čovjeka nećeš nikada dočekati, on nema namjeru da ikad više prođe ovuda jer to nije čovjek već nečisti duh! Nego reci ti meni jel’ ti stvarno želiš vidjeti tog zloduha?, upita Bog.
– Volio bih ga vidjeti više nego išta na svijetu, odgovori Ilija.
– Dođi, reče mu Bog. Na moju desnu nogu stani, pa ćeš ga onda vidjeti.
Kad je Ilija stao Bogu na nogu, vidje kako obilaze okolo zemlje. Tada mu Bog pokaže jednog čovjeka kako ide oko njiva. Pograbi Ilija svoju lovačku pušku te kada je opalio na nečista duha i Bog se uplašio pa mu reče:
– O, Ilija, osušila ti se desna ruka, pa ti si tako pukao da sam se i ja uplašio. Tebe ću ja, Ilija, kaže mu Bog, učiniti svetim čovjekom. Ti ćeš od sada postati svetac i vječno češ ganjat nečistog duha.
Tako i bi, od tog dana kada god Ilija puca na nečistog duha, na zemlji grmi i munje sijevaju. Grom zato udari u drvo, u kolibu, u čovjeka, u sve ono gdje bi se mogao skriti nečisti duh na kojeg Sveti Ilija neumorno puca svojom lovačkom puškom. Na žalost dosad ga nije pogodio, nije ga uspio ubiti jer je ovaj brži i od Ilije i od njegove puške, ali jednoga dana će zasigurno uspjeti u svom naumu i tada se ljudi više neće morati bojati gromova!
