ANDRIJA MILOŠEVIĆ: “Mi malo patimo od istorije… Neću da živim u vremenskoj mašini, hoću da živim sad…”

Andrija Milošević gostovao je u emisiji “Veče sa Ivanom Ivanovićem”, a glumac je održao inspirativan govor u kojem je istakao da ne želi da živi u prošlosti, kao ni ljudi, već da se okrenemo sadašnjosti.

– Mi malo patimo od istorije, od toga šta je bilo…. Stalno u rikverc… Baš me briga, neću da živim u vremenskoj mašini, hoću da živim sad… Hajde mi da pravimo istoriju sad. Da (ljudi) pričaju o nama, šta smo mi uradili sada… Hajmo nekako tako da se bavimo tim, a ne vječito me smaraju, bre, s tim više pričamo o nečemu što sam prežvakao 500 puta i znam sve što je bilo… – rekao je Andrija i nastavio;

– I, šta ćemo sad? Hoćemo da živimo u tom limbu, u toj vremenskoj kapsuli, u nekoj kolektivnoj halucinaciji u kojoj samo tumaramo iz 1918. u 1941. Iz 1941. u 1389. Iz 1389. se prebacuje u 1991. Čekaj, bre, a ko živi sad? Zato su nam ova djeca ostavljena na milost i nemilost. Zato što se niko njima ne bavi. Nema ko njima da se bavi, jer su im svi u 1941. Jer su svi u 1918. I onda se dijete probudi (i kaže, prim.aut): “Gde mi je tata?”(tata kaže, prim. aut) “Izvini sine, otišao je do 1941.” Sada će da se vrati, samo da riješi nešto što je bilo gore kod Užica 1941. godine, 12. maja. Čekaj, bre – rekao je glumac i dodao::

– Ovo sam jednostavno morao da kažem, ovo me je sada isprovociralo. Jednostavno, volim i Crnu Goru, volim i Srbiju, volim i Bosnu, volim i Hrvatsku, volim i Sloveniju. Volim ljude. Ali mi, sa ovih prostora… Mislim da je vrijeme, jedno vrijeme je došlo sada da malo transformišemo umove, da krenemo da razmišljamo o pravim stvarima. Ljudskim stvarima. Ja kada umrem, sigurno neće pričati umro onaj Crnogorac , ili umro onaj koji je nosio žutu košulju. Ili, umro onaj što je imao audi… Ne, reći će, umro je dobar čovjek ili je umro loš čovjek. Ja bih volio, kada umrem, da kažu da sam dobar. I to mi je jedino dovoljno – rekao je Milošević i dobio veliki aplauz.