EKONOMSKI EKSPERTI ZA VOP: U septembru nas čeka HAOS, zarade u javnom sektoru idu u MINUS do 30%, penzije manje za 15%

Crnogorska ekonomska realnost u septembu, nakon fijaska turističke sezone i parlamentarnih izbora, biće, između ostalog, smanjenje plata u javnom sektoru do 30 odsto, a moguće i smanjenje penzija do 15. odsto, prognoziraju ekonomski eksperti u razgovoru za Portal “Volim Podgoricu”.

Brojni svjetski ekonomski eksperti još od samog početka pandemije koronavirusa upozoravaju da će ekonomske posljedice ove globalne pošasti biti teže od – zdravstvenih.  Otpuštanja, bankroti, katanci na preduzeća i fabrike – realnost je kojoj ni Crna Gora neće pobjeći. Ekonomski stručnjaci i eksperti sa kojima smo razgovarali, izričiti su: septembar će po pitanju ekonomije biti mjesec izazova, a kako to predviđa jedan od njih, tada može doći i do “potpunog haosa“.

Svima je već jasno da od ovogodišnje turističke sezone nema ništa, a posljedice minusa u prihodima od oko milijardu će, smatraju naši sagovornici, biti duboke i teške.
Jedno od gorućih pitanja je i da li će i kada doći do smanjenja zarada zaposlenima iz javne uprave, o čemu se, nezvanično, uveliko govori.

Ekonomski ekspert i analitičar, Mila Kasalica, kaže za VOP kako je „crnogorska ekonomija u dubokoj, sistemskoj skučenosti“ i to iz dva razloga.

„Nakon dugomjesečne tinjajuće krize generirane iz prošlogodišnjeg uvođenja stečaja u dvije banke, koji je ogolio krhku stabilnost sistema, prvo, kao i, nakon svjetskog poremećaja sistema nastalog iz krize javnog zdravlja, koju je izazvala pandemija covid-19 virusa“, kaže Kasalica.

Prema njenim riječima, „ovaj drugi razlog naši političari i ‘moćnici’ samosamljevenih institucija sistema koriste tekuće, a kako bi opet, kao i deceniju prije, pokušali na javnoj sceni da ‘prodaju maglu’ kako je ‘sve bilo divno i krasno samo da nam se nije desila korona/kriza'“.

„Kako dobaciti do izbora a da nam se ne desi kriza“

Sve ovo, navodi Kasalica, upućuje na to da „nova Vlada Crne Gore nasljeđuje zabrinjavajuću situaciju u ekonomiji“.

„Iz te ekonomije se neće moći oporezovati, čak ni fakturisano. To obavezuje i najpolitičkije ‘lidere’ novog tima, koji treba da vodi ekonomsku politiku zemlje, da u program unesu stavke: smanjenje zarada u javnom sektoru (do 30 %), smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, a ako se desi izvjesno u turizmu na kraju septembra, nažalost sistemski će biti potrebno razmatrati makroekonomski potencijal za smanjenje penzija“, kaže ekonomska analitičarka.

Odgovarajući na pitanje zbog čega se o svemu tome zvanično ćuti, odgovara kako je u vrzinom kolu „kako dobaciti do izbora, a da nam se ne desi kriza“ svejedno ko ćuti.

„Sistemski je važnije zašto se pod hitno ne ojačaju novčani tokovi kako bi se ublažile posljedice resetovanja ekonomije u jeku pandemije. Privremena rješenja i nedovoljna novčana sredstva će recesiono usporiti našu ekonomiju“, kaže Kasalica.

Kako ističe „to ne može niko da uljepša, sakrije ili zakopa pod bilo kakav ‘tepih’, u stilu ‘pređi, muko, na nekog drugog“.

„Udarne institucije sistema, resorno ministarstvo/a, supervizor banaka, poreznici, kao i ostale institucije iz okvira vladavine prava u ekonomiji imaju obavezu da odrade šta god je potrebno da broj gladnih u Crnoj Gori bude što manji. A prve naznake nezaposlenosti upućuju na duboku zabrinutost da će na šalteru javnih mizerniih naknada, koje su odavno nedovojne za puko preživljavanje u stabilnim ekonomskim uslovima, biti mnogo građana/nki“, zaključuje Kasalica.

Pejak: Od septembra haos

Ekonomista Vesko Pejak tvrdi kako će, od septembra, doći do pada zarada od 25 % i penzija za 15 %. To će, kaže, uzdrmati političku scenu. Ističe kako će upravo to dovesti do „haosa na političkoj sceni“.

„Znate li šta će da se desi kad plate i penzije zakasne? Haos! Vlada krije da se sprema haos u javnim finansijama. ‘Kratki’ smo za nekih 500 – 600 miliona. I to sa velikim štednjama. Taj haos mora da oduši. Na ulici“ – predviđa Pejak.

Kako će tako neminovno doći do nemira, vlast će kao kontra-mjeru uvesti policijski čas, navodi.

„Zbog korone navodno. Zato su izbori zakazani za 30. avgust, a ne za septembar. Jer – septembru nas čeka haos“, kategoričan je Pejak.

Damjanović: Bez političkih promjena, nema ni ekonomskog zaokreta                                                                   

Za nezavisnog poslanika u Skupštini Crne Gore Aleksandra Damjanovića je „jasna namjera Vlade da se stvaranjem uslova za nova, dodatna zaduživanja, do jeseni odlože bilo kakvi ozbiljnije rezovi na rashodnoj strani budžeta, uključujući i racionalizaciju u javnom sektoru, odnosno državnoj upravi“, a imajući u vidu parametre iz nedavno usvojenog rebalansa.

„Zato su i izbori raspisani neustavno za 30. avgust, kako bi se ‘pretekao’ konačni, poražavajući bilans ovogodišnje turističke sezone, koja dominantno utiče na punjenje budžeta. Plan aktuelnih vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) i satelita je da, ukoliko ostvare pobjedu na izborima, krajem septembra konstituišu novi Parlament, a do kraja oktobra i Vladu, koja bi usvojila budžet za narednu godinu, sa, sada već gotovo izvjesnim rezanjem potrošnje, uključujući i smanjenje zarada u javnoj upravi. O tome se naravno neće govoriti u izbornoj kampanji, a septembar i oktobar bi se iskoristili za finalizaciju budžetskih projekcija za iduću godinu“, kaže Damjanović u izjavi za Portal „Volim Podgoricu“.

Ukazuje na to da „bez ozbiljnih političkih promjena, neće biti ni ekonomskog zaokreta, koji bi omogućio pravedniju raspodjelu, borbu protiv korupcije i monopola, kao i i radikalno suzbijanje sive ekonomije, a što su mjere koje bi spriječile značajni pad budžetske potrošnje, smanjivanje ionako niskih zarada, odnosno otpuštanja iz državne administracije o kojima se već govori“.

„Prosto, nastavak kontinuiteta dosadašnje ekonomske politike ne ostavlja prostor za značajne institucionalne i zakonodavne reforme, kako bi se teret nadolazeće krize solidarno podijelio, pa očekujem da građani Crne Gore to imaju u vidu u eventualnom izbornom procesu. Dodatni razlog za zabrinutost, jeste izuzetno visok nivo javnog duga, koji će značajno smanjiti mogućnost novih zaduženja tokom 2021 g. po elementarno prihvatljivim uslovima, dok će stagnacija u procesu evropskih integracija dodatno onemogućavati brzo i efilasno korišćenje kohezionih evropskih fondova koji se kroz novousvojenu metodologiju pregovora stavljaju pred zemlje kandidate za članstvo u Evropsku uniju“, zaključuje Damjanović.

MJU: „Ograničavanje zapošljavanja“

Iz Ministarstva javne uprave (MJU) kažu kako je „donošenjem Plana optimizacije javne uprave 2018-2020. u julu 2018. godine, Vlada predvidjela niz kratkoročnih i srednjoročnih mjera koje imaju za cilj unapređenje cjelokupnog sistema javne uprave kroz snažniju kontrolu zapošljavanja i racionalizaciju broja zaposlenih“.

Jedna od ključnih mjera, navode, u okviru tog procesa je ograničavanje zapošljavanja zasnivanjem radnog odnosa na neodređeno i određeno vrijeme i sprovodi se od početka primjene Plana zaključno sa 31. decembrom 2020. godine.

„Planom je predviđena izrada sektorskih funkcionalnih analiza, koje predstavljaju svojevrstan input ‘odozdo na gore’ i zasnivaju se na pojedinačnim potrebama i planovima pripremljenim na osnovu analize funkcija, organizacije i kadrova na nivou organa u svim sektorima. Ovi nalazi treba da pokažu sve specifičnosti pojedinih sektora i time predstavljaju dopunu horizontalnim mjerama koje se na jedinstven način sprovode u cjelokupnoj javnoj upravi“, navode iz MJU.

Nova Strategija reforme javne uprave obuhvatiće period od 2021. do 2025. godine, a njeno donošenje je Programom rada Vlade planirano za IV kvartal tekuće godine.

Međutim, kako će se od septembra razvijati ekonomska situacija u zemlji, te da li će se desiti smanjenje zarada zaposlenima u javnom sektoru, iz Ministarstva finasija nijesu odgovorili.

Iako su pitanja u vezi s tim poslata prije desetak dana, odgovori nijesu stigli.

Ljiljana Grbović