Ponekad se događa da u trenutku kad se takav muškarac i žena sretnu, oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja i to u očima onog drugog.Oči se ne zovu bez razloga ogledalo duše. Dvoje ovakvih ljudi u trenutku osete nepobitnu činjenicu da su već bili, jesu, i da će uvek biti jedno; čak i onda kada je moguće da se vekovima opiru svojoj sudbini i pokušavaju da izbegnu jedno drugo.Ponekad bez ijedne izgovorene reči, oni znaju da samo jedno kroz drugo mogu stići do jedinstva i da samo ako su zajedno mogu biti kompletni u svakom pogledu.Muškarac i žena, koji su pripadajuće duše, gotovo da ne moraju da izgovore reči „Volim te“… Nijedan čovek ne može da pokida veze između njih dvoje, čak ni oni sami. Sila koja je njih dvoje tako kreirala je svemoćna i neuništiva. Veza između njih dvoje može da oslabi, njihovo konačno ujedinjenje može da se odgodi, ali ne mogu da se razdvoje. Ovakva ljubav je utkana u točak vremena, diktirana višim vođstvom.

 

Sigurno da je više od slučajnosti da se pripadajuće duše, od cijelog sveta nađu u istom trenutku na istom mestu. Određene duhovne energije su tu da brinu oko njihovih susreta, sa istom sigurnošću s kojom se brinu za migracije ptica i padove kometa i te energije su vođene istim Univerzalnim Zakonom, zakonom Karme.

Sudbinske veze ne mogu biti razdvojene čak ni kroz iskustvo smrti, izuzev kroz kratke periode zemaljskog Vremena u sadašnjem životu. Za vreme ovakvih razdoblja razdvojenosti, bez obzira na dužinu njihovog trajanja, obe osobe se osećaju vrlo usamljene, prazne i nekompletne. Pa ipak, i pored tih povremenih „praznih hodova“ njihovog zajedništva, i tada postoji konstantna pulsirajuća veza među njima, bez obzira da li su međusobno udaljeni hiljadam milja.

Ovakva „čuda“ se mogu objasniti zakonima metafizike. Meta je reč grčkog porekla i znači iznad. Ajnštajn je to znao.

Ljubav je puno više od običnih osećanja, ljubav je pozitivan elektroimpuls.

Čak i onda kad se otkrije „pripadajuća duša“, vrlo često se pojavljuju komplikacije u vidu testiranja, koje izazivaju dugotrajni bol. Samo onda kad se kontinuirano praktikuje tolerancija i praštanje, bol može da se izbegne. Uzvraćanje na bol bolom, može samo izazvati još više obostranog bola, kroz karmičke uzročno-posledične efekte.

Pjsnik Emet Foks rekao je jednom prilikom: „Ne postoji razdaljina koju ljubav ne može da premosti, nema bolesti koju snažno odaslana ljubav ne može da izleči. Ljubav može izvojevati sve pobede. Ona je koncentrisana kinetička energija, najjača sila u prirodi. Samo kad biste mogli da održite ljubav celog života, ne bi bilo sna koji ne biste mogli da pretvorite u stvarnost.“

 

(Atma.hr/T.P)